Mračne crte ličnosti predstavljaju ponašajne dispozicije za amoralno i antisocijalno ponašanje, kršenje socijalnih normi i nanošenje fizičke ili psihološke patnje drugim osobama. Najčešće se opisuju preko Mračne Tetrade, koju čine četiri crte ličnosti: narcizam – doživljaj sebe kao povlašćenog, sebičnost i visoko mišljenje o sebi; Makijavelizam – bezobzirno ispunjavanje sopstvenih ciljeva; psihopatija – nedostatak empatije, straha i krivice paćen manipulativnim poanašanjem; sadizam – uživanje u nanošenju bola drugoj osobi ili posmatranju druge osobe u patnji. Mračne crte ličnosti su važan predmet proučavanja u psihologiji jer su povezane sa različitim aspektima kriminalnog ponašanja (rani uzrast vršenja krivičnih dela, činjenje nasilnih krivičnih dela, povratništvo u vršenju krivičnih dela), agresivnošću i nasiljem (uključujući nasilje nad romantičnim partnerom i porodično nasilje uopšte), manipulacijom i prevarama u različim sferama života. Zbog toga istraživanja mračnih crta ličnosti nemaju samo teorijsku vrednost već mogu pomoći u sprečavanju patnje i negativnih životnih ishoda za osobe koje su u interakciji sa mračnim ličnostima pa i društvo u celini, kada je u pitanju kriminalno ponašanje.

Mračne crte ličnosti i zadovoljstvo životom

Mračne crte ličnosti su povezane sa različitim ishodima u svakodnevnom životu, jedan od njih jeste i kvalitet života, odnosno subjektivno blagostanje: istraživače je zanimalo da li sebičnost, emocionalna hladnoća i manipulativnost čine ovakve osobe manje ili više srećnijim u životu. Rezultati istraživanja uglavnom pokazuju da su makijavelizam i psihopatija povezani sa nižim stepenom zadovoljstva životom i blagostanja – čini se kao da karakteristike ličnosti koje su vezane za nanošenje bola drugim ljudima čine i same mračne ličnosti nezadovoljnim i nesrećnim. Međutim, stvari stoje drugačije sa ostale dve crte ličnosti. Istraživanja sa sadizmom su za sada retka ali postojeći nalazi pokazuju da on nije povezan sa zadovoljstvom životom – sadisti očito mogu biti i srećni i nesrećni kakvi će zaista biti verovatno zavisi od drugih karakteristika ličnosti i okolnosti. Međutim, narcisoidnost je pozitivno povezana sa zadovoljstvom životom – osobe koje imaju visoko mišljenje o sebi, sebe stavljaju na prvo mesto i prvenstveno misle na svoje interese u proseku doživljavaju veće blagostanje i zadovoljstvo životom. Ovo se pre svega odnosi na grandiozni narcizam (uverenje da je osoba bolja od drugih i da joj zbog svojih sposobnosti i značaja pripada više nego drugima) dok osobe koje karakteriše vulnerabilni narcizam (visoko mišljenje o sebi koje prati strah od nekompetentnosti, anksioznost i osetljivost na stavove drugih ljudi o njima) takođe pokazuju niže zadovoljstvo životom koje se dobija kod psihopatije i Makijavelizma.

Mračne crte ličnosti i zadovoljstvo životom u okviru PrisonLIFE projekta

U okviru istraživačkog projekta PrisonLIFE mi ćemo po prvi put imati priliku da istražujemo odnose između Mračne Tetrade ličnosti i zadovoljstva životom kod osuđenih lica, jer ovakva istraživanja do sada nisu rađena. Pitanje ovih odnosa u kontekstu izdržavanja zatvorske kazne je važno kako sa saznajnih tako i sa praktičnih aspekata jer možemo pretpostaviti da su i mračne crte ličnosti i zadovoljstvo životom povezani sa adaptacijom osuđenih lica na uslove u kazneno popravnoj instituciji i produkcijom problematičnih ponašanja koja otežavaju resocijalizaciju. Na taj način praktičari koji rade na resocijalizaciji osuđenih lica mogu bolje razumeti i predvideti ishode procesa resocijalizacije i izvršiti adekvatnu procenu rizika kada je u pitanju problematično ponašanje u instituciji.

Janko Međedović

The post Nema sreće za mračne ličnosti: jedino su grandiozni narcisi izuzetak first appeared on PrisonLIFE.

Pravo na privatnosti i kvalitet života u zatvorima

Projekat Prison Life bavi se istraživanjem kvaliteta života u zatvorima. Jedan od ciljeva je podizanje svesti o tome da i u zatvorskim zajednicama treba da postoje određeni standardi kvaliteta života i da se poštuju ljudska prava osuđenih lica. Pravo na privatnost bitno utiče na kvalitet života, naročito zato što je ono povezano sa poštovanjem dostojanstva ličnosti, održavanjem higijene i komunikaciju sa najbližima. Iako se u zatvorskim zajednicama može obezbediti samo delimična zaštita privatnosti, veoma je važno da to pravo postoji i da se poštuje u onoj meri u kojoj to ne ugrožava bezbednost ostalih osuđenih lica, osoblja i zatvora uopšte.

Pravo na privatnost osuđenih lica u domaćem i međunardnom pravu

Pravo na privatnost se smatra jednim od osnovnih ljudskih prava koje je zagarantovano mnogim međunarodnim konvencijama uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Na nivou Evrope, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Opšta uredba Evropske o zaštiti podataka o ličnosti regulišu pravo na privatnost ne samo u pogledu porodičnih odnosa i tajnosti prepiske već i u pogledu zaštite privatnih podataka na internetu.

Najznačajnija su ipak Evropska zatvorska pravila koja regulišu pravo na privatnost u zatvorskom okruženju. Ovaj međunarodni dokument propisuje da kršenja prava na privatnost osuđenih lica treba da budu minimalna i neophodna, kao i da treba da odgovaraju nekakvom legitimnom cilju zbog koga su i uvedena. Evropska zatvorska pravila nalažu da smeštajne jedinice u zatvorima moraju da zadovolje minimalne uslove, odnosno, da ne ugrožavaju ljudsko dostojanstvo. U ovom kontektstu, pojam dostojanstva je neodvojivo povezan sa idejom minimalne i neophodne privatnosti u zatvorima koja podrazumeva pristup sanitarnim prostorijama gde mogu da se osame. Privatnost se takođe odnosi i na poverljivost komunikacije (sa članovima porodice, pravnim savetnicima i drugim licima). Takođe, Policijska direktiva EU definiše koncept podataka o ličnosti i štiti osuđena lica od zloupotrebe tih podataka.

Republika Srbija je kao kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji ratifikovala sve relevantne međunarodne konvencije i samim tim se obavezala da će poštovati ljudska prava zagarantovana ovim konvencijama. Srbija je takođe usaglasila svoju legislativu sa zakonskim okvirom EU, što znači da su lokalni zakoni skrojeni u skladu sa osnovnim principima demokratije i evropskim vrednostima.

Privatnost ili bezbednost?

Kada se govori o pravima osuđenih lica i životu u zatvorima, odnos između prava na privatnost i prava na bezbednost je najkontroverznije pitanje. Uživanje prava na privatnost je uvek ograničeno i uslovljeno bezbednosnim rizicima i bezbednosnim politikama. Pa ipak, treba imati u vidu da je i bezbednost ograničena. Pravo na privatnost se sme kršiti samo u minimalnoj meri i samo kada je to zaista neophodno i kada postoji legitimna potreba.

Ivana Stepanović

The post Postoji li pravo na privatnost u zatvorima? first appeared on PrisonLIFE.