Istraživanja pokazuju da se kod osuđenih lica koja se bave hortikulturom ili borave u ozelenjenom prostoru uočavaju brojne pozitivne promene. Ređe se ponašaju autodestruktivno, ređe učestvuju u nezakonitim aktivnostima, postaju manje sklona zloupotrebi droga, anksioznosti, depresiji i rizičnom ponašanju, radije prihvataju pomoć, ređe imaju zdravstvene tegobe, i beleže nižu stopu povrata. Potvrđeno je da bavljenje baštovanstvom ili boravak u vrtu tokom izdržavanja kazne izaziva pozitivne i dugoročne emocionalne i psihološke promene kod osuđenih. Primećeno je i da se učesnici u takvim programima ređe ponašaju neprijateljski, da lakše stiču samopouzdanje i samopoštovanje, kao i da razvijaju sposobnost rešavanja problema, donošenja odluka i osećaj odgovornosti.

Fotografija 1. Kazneno-popravni zavod u Nišu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Pravni okviri za ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Pravo na zdravu životnu sredinu zagarantovano je Ustavom Republike Srbije prema kojem je svako odgovoran za zaštitu životne sredine i dužan da je čuva i poboljšava. Ustav Republike Srbije zabranjuje diskriminaciju, što znači da pravo na zdravu životnu sredinu pripada svim građanima, uključujući i one koji su lišeni slobode. Spisak subjekata koji su prema Zakonu o zaštiti životne sredine odgovorni za njeno očuvanje obuhvata širok krug pojedinaca, organa i institucija i nema prepreka da mu se priključe i ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, u meri u kojoj se u njima odvijaju aktivnosti bitne za životnu sredinu. Zakon o zaštiti životne sredine obavezuje različite subjekte da podstiču jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine kroz obrazovanje i vaspitanje, što je moguće sprovoditi i u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Fotografija 2. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Normativni okvir za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji ostavlja prostora za primenu ozelenjavanja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija propisuje da smisao izvršenja krivičnih sankcija čine resocijalizacija i socijalna reintegracija, a ozelenjavanje prostora u kojima borave osuđena lica upravo ima za cilj da te procese pospeši. Stoga se može reći da ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija doprinosi ostvarenju svrhe krivičnih sankcija. Lišenje slobode ne podrazumeva stalan boravak u zatvorenom, već i boravak na otvorenom, ali u okviru zatvorskog kompleksa. Jedina ograničenja proizlaze iz suštine lišenja slobode kretanja, iz prirode režima života u zatvoru i zahteva bezbednosti. Ograničenje slobode zavisi i od tipa zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Ozelenjavanje uključuje i angažovanje osuđenih lica na različitim programima rada, ali i njihovu edukaciju u oblasti hortikulture, te su za to pitanje bitne i odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija  kojma su regulisani rad i obrazovanje osuđenih.

Sprovođenje ozelenjavanja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija

Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija povezano je sa angažovanjem osuđenih u okviru programa rada ili terapije, ali se može sprovoditi i od strane drugih lica. Programi rada osuđenih lica u baštama primenjuju se kao terapijski programi koji podstiču njihov rad na sebi, ali predstavljaju i povlasticu koju mogu steći zahvaljujući uzornom ponašanju. Ovakvi programi imaju i edukativni karakter pošto doprinose razvoju ekološke svesti i pomažu učesnicima da steknu znanja kako bi nakon izdržane kazne pronašli legalno zaposelnje i izvor prihoda. U većini ustanova za izvršenje krivičnih sankcija osuđena lica dobijaju potvrdu o stečenom znanju, što im povećava zapošljivost, ali i samopouzdanje i samopoštovanje.

Fotografija 3. Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici

KPZ u Sremskoj Mitrovici posvećuje pažnju ozelenjavanju, a sarađuje i sa javnim preduzećima “Srbija šume” i “Vojvodina šume“, te učestvuje u akcijama pošumljavanja širom Srbije. Zavod ima 750 hektara obradive zemlje, na kojoj rade osuđena lica. Od toga je 7 hektara pod zasadima voća – kruške, jabuke i šljive. U zavodu postoje i dva plastenika. U zavodu se realizuje projekat u okviru kojeg se osuđena lica uče voćarstvu, a voće se prodaje na tržištu. I na uzgajanju povrća angažovana su osuđena lica, a povrće koje se proizvede u zavodu koristi se za ishranu.

Kazneno-popravni zavod u Požarevcu-Zabeli

KPZ u Požarevcu-Zabeli ima oko 3 hektara površine pod stablima, uključujući i pošumljeni prostor i uređeni park, tako da je ceo prostor okružen pojasom zelenila. Pošumljene površine su pod mešovitim vrstama četinara i lišćara koje su zasadila osuđena lica. Zavodu pripada oko 180 hektara obradivog zemljišta, na kojem se uzgajaju poljoprivredne kulture. Osuđena lica učestvuju u obradi poljoprivrednog zemljišta zavoda i u pošumljavanju, pomažući preduzeću “Srbija šume”. U spoljnoj bašti gaji se sezonsko povrće za ishranu osuđenih, zaposlenih u zavodu i za hotel u okviru zavoda. U zavodu se gaje i rasadi cveća, uglavnom u staklenicima i plastenicima. U KPZ u Požarevcu-Zabeli već godinama se dva puta godišnje organizuje kurs na kojem osuđena lica stiču znanja i veštine za uzgoj povrća u zatvorenim prostorima.

Fotografija 4. Kazneno-popravni zavod u Požarevcu – Zabeli. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu

U KPZ za žene u Požarevcu ozelenjavanje prostora je veoma zastupljeno – zbog estetskih ali i praktičnih razloga. Osim površina za slobodne aktivnosti na otvorenom, zavod ima i baštu, plastenik, staklenik i otvorene površine na kojima se gaje razne vrste povrća i voća. Osuđenice su angažovane na održavanju zasada u zavodu, a mnoge koje imaju pravo da rade van zavoda zaposlene su na održavanju gradskih zelenih površina ili na ergeli Ljubičevo. Kod osuđenica postoji interesovanje za hortikulturu. One rade pod nadzorom službenih lica, koja prate njihov rad, daju im uputstva na dnevnom nivou, obezbeđuju im sredstva za rad i zaštitu na radu.

Fotografija 5. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod u Nišu

U KPZ u Nišu nastoji se da okruženje bude zeleno i humano, a vodi se računa o tome da ozelenjavanje zavodskih površina ima i praktičnu svrhu – u smislu radnog angažovanja osuđenih lica i uzgajanja poljoprivrednih kultura. Osuđena lica koja to žele su uključena u obuku za biljnu proizvodnju i rad na poslovima ratarske i povrtarske proizvodnje. Osuđena lica rade i na uređenju zelenih površina i uzgoju cveća u zavodu, a bave se i izradom parkovskih mobilijara i uređivanjem javnih zelenih površina i učestvuju u akcijama pošumljavanja.

Fotografija 6. Kazneno-popravni zavod u Nišu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Budućnost ozelenjavanja ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija predstavlja višestruko korisnu tendenciju – za osuđena lica, za zaposlene, za širu zajednicu i životnu sredinu. Proces ozelenjavanja donosi psihološku, estetsku, ekonomsku i ekološku korist, te mu i dalje treba posvećivati pažnju. Kod osuđenih lica izražen je visok stepen entuzijazma za ozelenjavanje, a postoji i spremnost donosilaca odluka da i dalje rade na ozelenjavanju ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, te se može očekivati da u budućnosti i više površina u okviru njih bude obogaćeno biljnim svetom.

Ana Batrićević

The post Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji – Propisi i primeri dobre prakse first appeared on PrisonLIFE.