Starenje populacije je globalni fenomen, koji pogađa sve aspekte života i dobrobit svih generacija. Srbija ima jednu od najstarijih populacija, sa prosečnom životnom dobi od 42,2 godine, a 17,4% njenog stanovništva je starije od 65 godina. Poslednjih decenija zabeleženo je starenje populacije osuđenih u mnogim zemljama, uključujući i našu, i to neovisno od starenja opšte populacije.

Zvanične statistike pokazuju da u Srbiji konstantno raste udeo lica starijih od 50 godina u ukupnom broju punoletnih osuđenih lica, odnosno punoletnih lica kojima su izrečene različite krivične sankcije. Tako je, primera radi 1999. godine njihov udeo u ukupnom broju osuđenih lica iznosio 14,73%, u 2006. godini 18,77%, u 2015. godini 19,11%, a u 2020. godini 20,22%. Pri tome treba naglasiti da se dostupni podaci odnose na sva punoletna osuđena lica (dakle i na lica kojima su izrečene na primer novčana kazna ili uslovna osuda), a ne isključivo na lica kojima je izrečena kazna zatvora.

Grafikon 1. Udeo broja osuđenih lica starijih od 50 godina u ukupnom broju punoletnih osuđenih lica u Srbiji po godinama od 1999. do 2020. godine

Mogući razlozi starenja osuđeničke populacije uključuju: dugotrajne i doživotne kazne zatvora, češće činjenje krivičnih dela od strane starijih i postojanje višestrukih povratnika. Dolazi i do porasta broja starijih osuđenica, što je u skladu sa ukupnim porastom broja osuđenih lica ženskog pola u svetu.

Starenje osuđeničke populacije – izazovi tokom izdržavanja kazne zatvora

Starija lica suočavaju se sa nizom zdravstvenih problema, usled kojih imaju potrebu za: čestim odlascima kod lekara, lekovima i medicinskim sredstvima, ortopedskim pomagalima, ali i potrebu za pomoći prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti poput ishrane, održavanja lične higijene i kretanja. Izlaženje u susret ovim potrebama starijih osuđenih, zahteva izdvajanje dodatnih finansijskih sredstava.

Usled dugotrajnog boravka u zatvoru, stariji osuđeni neretko izgube kontakt sa članovima porodice i prijateljima. Oni često nemaju volje i mogućnosti da učestvuju u zajedničkim aktivnostima sa mlađim osuđenicima. Stariji osuđeni su u povećanom riziku od diskriminacije i marginalizacije – po osnovu godina i po osnovu osuđivanosti. Izloženost starijih osuđenih većem riziku od viktimizacije od strane mlađih predstavlja i bezbednosni izazov.

Veći deo radnih aktivnosti u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija nije u potpunosti prilagođen mogućnostima starijih osuđenih. Radno angažovanje osuđenih se najčešće realizuje na poljoprivrednim dobrima, u radionicama, u proizvodnji, u održavanju higijene prostorija u zavodu i podrazumeva određenu fizičku snagu i kondiciju. Stariji osuđeni često nisu u mogućnosti da učestvuju u ovakvim aktivnostima zbog svog zdravstvenog i opšteg fizičkog stanja.

Uočava se i neprilagođenost programa tretmana potrebama, mogućnostima i interesovanjima starijih. Stariji osuđeni često nisu motivisani da učestvuju u ovakvim programima, naročito ako se oni odnose na sticanje novih znanja i veština kako bi se osuđenim licima olakšalo zapošljavanje. Razlog za to je činjenica da oni, zbog svojih godina, po pravilu ne planiraju da traže posao nakon izdržane kazne.

Infrastruktura i smeštajni kapaciteti ustanova za izvršenje krivičnih sankcija nisu prilagođeni potrebama starijih. Nema dovoljno zaposlenih koji bi se o njima starali, te im se ne može obezbediti stalni nadzor medicinskih radnika, kontinuirana pomoć pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti i adekvatna psihološka podrška. Osim toga, postavlja se pitanje senzitivisanosti postojećeg kadra na potrebe starijih osuđenih lica.

Starenje osuđeničke populacije – izazovi po izlasku na slobodu

Po izlasku na slobodu bivši osuđeni se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući: nemogućnsot pronalaženja smeštaja, nemogućnost zaposlenja (zakonitog izvora prihoda) i diskriminaciju od strane zajednice. Starija osuđena lica nailaze i na izazove zbog nedostatka sposobnosti da se radno angažuju, kao i zbog dvostruke diskriminacije – po osnovu godina i po osnovu osuđivanosti.

Značaj adekvatnog odgovora na izazove usled porasta starije osuđeničke populacije

Ljudska prava osuđenih zagarantovana su međunarodnim i nacionalnim pravnim okvirima. Unapređenje uslova života u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija i prilagođavanje njihovih smeštajnih kapaciteta brojnosti i potrebama osuđenih preporuke su Evropske komisije u godišnjim izveštajima o napretku Srbije.

Stariji osuđeni su u povećanom riziku od višestruke diskriminacije i marginalizacije, posebno tokom izdržavanja kazne zatvora. Rizik se povećava ako nisu upoznati sa mehanizmom zaštite od diskriminatornih postupaka i ako kod zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija ne postoji svest o njihovim potrebama i rizicima kojima su izloženi.

Poštovanje ljudskih prava starijih osuđenih na kaznu zatvora i tretman prilagođen njihovim potrebama preduslov je ostvarivanja svrhe krivičnih sankcija u smislu resocijalizacije i sprečavanja recidiva (kada nije izrečena kazna doživotnog zatvora, odnosno kada se očekuje da osuđeni izađe na slobodu nakon izdržane kazne/uslovnog otpusta).

Zato je važno usmeriti dovoljno sredstava na podmirivanje potreba starijih osuđenih lica u smislu smeštaja i angažovanja osoba koje bi o njima brinule tokom izdržavanja kazne zatvora. Pored toga, potrebno je uvesti obaveznu edukaciju zaposlenih u tim ustanovama o osobenostima i potrebama ove populacije i obogatiti programe tretmana aktivnostima u kojima mogu učestvovati i stariji.

Ivana Stevanović i Ana Batrićević

The post Starenje osuđeničke populacije u Republici Srbiji – ključni izazovi first appeared on PrisonLIFE.