Mediji imaju značajan uticaj na to kako javnost vidi i razume zatvor i život u zatvoru. Veliki broj ljudi koristi medije, kao što su televizija, filmovi, novinski članci i dokumentarni filmovi, kao izvor informacija o tome šta su zatvori, ko su zatvorenici i kako funkcioniše sistem krivičnog pravosuđa. U masovnim medijima, zatvori se stereotipno prikazuju kao surova, opasna i nehumana mesta. Filmovi, TV emisije i drugi oblici medija su skloni da prikazuju dramatične i senzacionalne elemente zatvorskog života, naglašavajući nasilje, korupciju i sukobe među osuđenicima. Međutim, u stvarnosti, najznačajniji aspekti zatvorskog života su strogo organizovan raspored i rutina kojih se zatvori pridržavaju iz bezbednosnih razloga.

Izvor

Stereotipni prikazi zatvora u masovnim medijima

Kada je reč o tome kako se zatvori prikazuju u medijima, uobičajno se ponavljaju sledeće teme:

1. Nasilje i opasnost: Zatvori se prikazuju kao nasilna i opasna mesta, sa sukobima između zatvorenika i zatvorskog osoblja. Zatvorska populacija se opisuje na veoma negativan i demonizirajući način.
2. Bande i udružene grupe: Mediji naglašavaju postojanje jakih bandi u zatvorima, a prikazuju ih kao moćne i uticajne grupe koje kontrolišu različite aspekte zatvorskog života. Nasuprot tome, zanemaruju se oni osuđenici koji aktivno rade na poboljšanju svog života, kao i oni koji se uzdržavaju od pridruživanja bandama ili učestvovanja u nasilju.
3. Loši uslovi: Zatvori se često prikazuju kao pretrpani sa ponižavajućim uslovima života, lošim sanitarnijama i nedostatkom privatnosti.
4. Korupcija i zloupotreba moći: Ponekad je fokus na korumpiranom zatvorskom osoblju koje zloupotrebljava svoju moć, ali i njihovom neetičkom ponašanju, što podrazumeva iskorišćavanje i maltretiranje osuđenih lica.
5. Bekstva i nemiri: Dramatična bekstva iz zatvora i neredi su uobičajena tema, što doprinosi osećaju haosa i napetosti u zatvorskom okruženju.
6. Dehumanizacija zatvorenika: Zatvorenici se ponekad prikazuju kao jednodimenzionalni likovi, što ih dehumanizuje i dalje jača stereotipe o učiniocima krivičnih dela, uključujući uobičajeno isticanje neuspešnosti rehabilitacionih napora u zatvorskom sistemu.
7. „Muški” svet: Mediji često više pažnje posvećuju zatvorenicima muškog pola, naglašavajući mušku dominaciju, dok zatvori za žene često ostaju zanemareni ili netačno prikazani.
   
   Izvor

Iskrivljena slika: Slučaj Marte Stjuart i netačna percepcija osuđenica

Analiza medijskog praćenja Marte Stjuart pre, tokom i nakon izdržavanja kazne zatvora pokazuje kako se stvara iskrivljena slika o ženama u zatvoru, čak i kada se o njima piše. Ovakvi članci su normalizovali njen zatvorski doživljaj zbog javnog statusa koji ona ima, što je dovelo do preovladavajućeg viđenja da žene osuđene za prestupe nisu adekvatno kažnjene i da se, pak, lako reintegrišu u društvo nakon izlaska iz zatvora. Ovako iskrivljenim mišljenjem o zatvorskom sistemu se ignorišu problemi i izazovi sa kojima se suočavaju žene u zatvoru, posebno one iz marginalizovanih sredina.

Izvor

Raskorak između medijskih prikaza i stvarnog zatvorskog života

U jednom istraživanju su analizirani filmovi „Chained Heat“, „Red Heat“, „Fugitive Rage“ i „Angels in Chains“, zajedno sa ličnim iskustvom autorke rada tokom rada u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem. Rezultati ukazuju na to da se filmskim portretima osuđenice prikazuju kao nasilne, bezvredne, nedostojne ljudskog tretmana i ulaganja u njihovu rehabilitaciju ili edukaciju. Takođe, popularna kultura često seksualizira zatvorenice i žene u sukobu sa zakonom.

Važno je naglasiti da, iako ubedljivi, medijski prikazi zatvora često ne odražavaju stvarnost i složenost zatvorskog sistema niti svakodnevni život osuđenih lica. U stvarnom životu, uslovi u zatvorima mogu značajno varirati, a postoje i različiti programi i tretmani za osuđena lica. Često se izostavljaju ili nedovoljno obrađuju važne teme, prema svedočenjima osuđenika po izlasku iz većih američkih zatvora, poput loše ishrane i zdravstvene nege, ograničenog pristupa obrazovnim i stručnim programima, verbalnog i fizičkog zlostavljanja od strane osoblja, uključenosti osoblja u trgovinu drogom u zatvorima, izazova u pronalaženju posla nakon izlaska na slobodu i neadekvatne obuke za službenike kazneno-popravnih zavoda. Intervjui ukazuju na specifične teškoće sa kojima se osuđenice suočavaju u zatvorima u SAD, posebno kada se nenasilne osuđenice smeštaju zajedno sa osuđenicama sa istorijom nasilnih krivičnih dela.

Uticaj medija na osuđena lica: Realnost, identifikacija i disproporcije u zatvoru

Medijske slike o zatvorskom životu značajno utiču i na percepciju i doživljaj osuđenih lica o sopstvenim iskustvima u zatvoru. Jedna studija je čak pokazala da se osuđena lica mogu snažno identifikovati sa prikazima zatvorskog života iz medija, čak i u najsenzacionalnijim pričama o zatvoru. Bivši zatvorenici često prihvataju i preuveličane prikaze iz filmova i serija o zatvoru, poput onih iz serije „Oz“ i koriste ih kao referencu kada pričaju o svojim ličnim iskustvima. Ovo može biti posledica formiranja parasocijalnih odnosa između bivših osuđenika i likova prikazanih u medijima. Slična pojava je primećena i u drugim studijama, npr. u istraživanju sprovedenom u jednom zatvoru u Flandriji, gde su očekivanja zatvorenika o zatvorskom životu bila oblikovana na osnovu televizijskih priča o zatvoru.

Ipak, postoje značajne razlike između medijskih prikaza i stvarnog života u zatvoru, uključujući uslove, arhitekturu, nasilje, rasne podela, doživljaj uloge i uticaja pripadnika službe obezbeđenja, dužinu izrečenih kazna, bekstva iz zatvora i nivo privatnosti u ćelijama. Analiza „dokumentarnog realizma“ u filmovima „American History X” i „The Hurricane“ pokazuje da je teško povezati široko rasprostranjeni prikaz zatvora sa stvarnim životom i kulturom u zatvoru. Dokumentarni filmovi poput „The Farm: Angola, USA”, s druge strane, dodatno komplikuju ovo pitanje jer se ponekad usklađuju sa popularnim shvatanjima o zatvorskom životu, što čini razlikovanje između izmišljenih prikaza i zatvorske realnosti još izazovnijim.

Izvor

Pozitivni medijski prikazi: Humanizacija prestupnika za bolju reintegraciju

Međutim, zabeležen je i nešto drugačiji uticaj. Naime, sve učestaliji medijski prikazi koji pokazuju ljudsku stranu učinilaca krivičnih dela i podstiču empatiju mogu imati pozitivan uticaj na percepciju i smanjenje negativne stigme povezane sa kriminalitetom. Ovakvi prikazi mogu pomoći u uklanjanju barijera za uspešnu reintegraciju osuđenih lica u društvo nakon izlaska iz zatvora, naročito kada su u pitanju stanovanje i zapošljavanje. Oktobarski broj časopisa “Liceulice” iz 2021. godine je inspirativan primer humanizacije (bivših) osuđenika kroz osvetljavanje njihovih iskustava i izazova. Kroz lične priče, intervjue sa ekspertima i umetničke inicijative, ovaj broj časopisa se bavio stigmom povezanom sa kaznom zatvora, istraživana je kompleksnost socijalne rehabilitacije i istaknute prepreke s kojima se pojedinci suočavaju po izlasku iz zatvora. Takođe, u ovom broju časopisa su analizirani različiti psiho-socijalni i ekonomski faktori koji doprinose zatvaranju, otkrivajući nedostatke u mehanizmima društvene reintegracije i transformativnu moć umetnosti u rehabilitaciji, istovremeno naglašavajući potrebu za promenom paradigme u kazneno-popravnom sistemu. Ove priče humanizuju bivše osuđenike, podstičući empatiju i razumevanje u društvu, što je razlog zašto predstavljaju primer dobre prakse kada je u pitanju saradnja između medija, akademske i umetničke zajednice i kazneno-popravnih ustanova.

Fotografije čiji je autor Ana Batrićević su objavljene u magazinu “Liceulice” u oktobru 2021. godine, koji se može kupiti na sledećem linku: https://liceulice.org/proizvod/liceulice-76-online-izdanje/

Dalje, jedno istraživanje je pokazalo da filmske serije, kao što su „Orange is the New Black“, „American Crime Story“, „Mind Hunter“, „Ozark“, „The Wire“, „Prison Break“ i već spomenuti „Oz“, mogu pozitivno uticati na stavove prema prestupnicima, prikazujući njihove ljudske strane i izazove sa kojima se suočavaju, umesto da ih prikazuju samo u negativnom svetlu.

U kultnom filmu “The Shawshank Redemption”, prikaz zatvorskog života je istovremeno ubedljiv i navodi na razmišljanje. Režiser Frank Darabont je maestralno prikazao surovu stvarnost zatvoreništva analizirajući složenu dinamiku koja postoji među osuđenih lica. Film je živopisno prikazao rigidno zatvorsko okruženje, naglašavajući monotoniju, brutalnost i borbu za opstanak unutar njegovih masivnih zidova. Ipak, film se oslanja na narativ o nadi, prijateljstvu i ljudskom duhu koji opstaje, pokazujući kako pojedinci mogu pronaći iskupljenje čak i na najmračnijim mestima. „The Shawshank Redemption“ dovodi u pitanje konvencionalnu percepciju zatvora i osuđenika, ostavljajući gledaocima snažnu poruku o potencijalu za transformaciju i otpornosti ljudske duše.

Realistični i sveobuhvatni medijski prikazi zatvorskog života za konstruktivnije rasprave i reforme

Na kraju, način na koji su zatvori predstavljeni u masovnim medijima ima dubok uticaj na percepciju i stavove javnosti o zatvorskom sistemu i osuđenim licima, što ima implikacije na rasprave o javnoj politici o zatvorima. Medijski prikazi zatvorskog života često su senzacionalni i stereotipni, što odstupa od stvarnosti. Ova iskrivljena percepcija može otežati razumevanje stvarnih izazova s kojima se suočavaju osuđena lica, a doprinosi stigmatizaciji i otežava njihovu reintegraciju u društvo nakon izlaska iz zatvora. Stoga je ključno da mediji pruže realističniji i sveobuhvatniji prikaz zatvorskog sistema i iskustava osuđenih lica. To obuhvata prikazivanje različitih aspekata zatvorskog života i ljudi koji ga čine kako bi se pružio objektivniji uvid. Kroz takve prikaze, javnost može bolje razumeti složenost zatvorskog sistema i problematiku koja se tiče osuđenih lica, što može dovesti do konstruktivnijih rasprava o javnoj politici i potrebnim reformama.

Milena Milićević i Nikola Drndarević

The post Medijski prikazi zatvorskog života: razbijanje stereotipa i oblikovanje javnog mišljenja first appeared on PrisonLIFE.