1. 1. 1. 1. Šta Vas je motivisalo da budete deo projekta PrisonLIFE?
         2. Koji su ključni izazovi s kojima ste se suočili tokom istraživanja i kako ste ih prevazišli?
         3. Koji Vam je deo istraživanja bio najinspirativniji ili najznačajniji?
         4. Kako su rad na projektu i njegovi rezultati doprineli Vašem ličnom i profesionalnom razvoju?
         5. Koji je ili koji bi mogao biti, prema Vašem mišljenju, najveći doprinos projekta za poboljšanje kvaliteta zatvorskog života i moralne i socijalne klime u zatvorima?
         6. Šta Vas je najviše iznenadilo tokom istraživanja?
         7. Kako vidite potencijalne primene rezultata ovog projekta u budućnosti?
         8. Šta biste preporučili onima koji žele da se bave istraživanjem sličnih tema?
         9. Koje su glavne lekcije koje ste naučili o životu u zatvoru i njegovoj povezanosti sa društvom?
         10. Na koji način je PrisonLIFE projekat doprineo razvoju istraživanja o zatvorskom životu?
         11. Kako planirate da nastavite rad na temama koje je pokrenuo PrisonLIFE projekat?

1. Šta Vas je motivisalo da budete deo projekta PrisonLIFE?

„Motivacija za pokretanje projekta PrisonLIFE proizašla je iz želje da se odgovori na istraživačka pitanja koja se nalaze na preseku nekoliko ključnih koncepata, a došla je iz tri, naizgled nespojiva, istraživačka pravca. Prvi je kvalitet života kao opšti pojam, koji je uz uključenost u aktivnosti, odnose i širi društveni kontekst, prisutan u svim okruženjima, čak i u specifičnom okruženju kao što je zatvor. Drugi je zatvorski sistem kao društvo u malom, koje reflektuje šire društvene promene, ali i funkcioniše kao izolovani svet za sebe, sa sopstvenim pravilima, normama i dinamikom, uz iznova postavljanu upitnost njegove efikasnosti i stalnim traganjem za odgovorom na pitanje šta zaista određuje uspešnost vaspitno-popravnog tretmana u zatvoru. Treći je sociološki izazov da se istraže mehanizmi koji omogućavaju ili ometaju društvenu reintegraciju pojedinaca, uzimajući u obzir širu sliku društvene pravde i koncept dobrobiti kao osnovu za adaptaciju i preokret ka pozitivnim društvenim vrednostima.

Drugi talas motivacije je došao iz visoke kompetitivnosti konkursa za finansiranje naučno-istraživačkih projekata, što je zahtevalo postavljanje projekta koji će biti istovremeno društveno odgovoran, proaktivan i naučno rigorozan. Ključna je bila i saradnja s prestižnim institucijama i najvećim istraživačkim imenima u oblasti, što Institut za kriminologiju Univerziteta u Kembridžu i direktna podrška profesorke Alison Liebling svakako jesu. Sve navedeno je dodatno osnažilo ambiciju da se kreira projekat koji će ostaviti trajan trag kako u naučnoj zajednici, tako i u društvu.“ Milena Milićević

„Proširivanje i produbljivanje znanja o ženama u zatvoru bio je moj ključni motiv da budem deo projekta. Moj prvi susret sa zatvorskim okruženjem datira s kraja 1990tih godina kada sam bila uključena u istraživanje uslova života u KPZ za žene u Požarevcu. Nakon toga, sve do 2015. godine, u nekoliko navrata sam imala prilike da učestvujem u akcionim istraživanjima vezanim za položaj žena u zatvoru i implementaciji programa usmernih na pripremu osuđenica za izlazak na slobodu, podizanje svesti o žrtvama i restorativnoj pravdi. PrisonLIFE projekat mi je otvorio put da saznam kakav je kvalitet života u jedinom ženskom zatvoru u Srbiji danas, omogućio mi je da uporedim stanje u ovoj ustanovi danas sa prethodnim periodima i spoznam u kom pravcu treba da idu dalja zalaganja za unapređenje položaja žena u zatvoru, kao posebno ranjive društvene grupe.“ Sanja Ćopić

„Dolazak u Institut za kriminološka i sociološka istraživanja mi je otvorio put da učestvujem u nekoliko istraživanja koja su prethodila PrisonLIFE projektu, a svako od tih istraživanja je imalo značaj na moj profesionalni razvoj. Međutim, da bi svaki timski rad bio uspešan, neophodno je da postoji dobar tim. Predlog članova tima, koje vidim kao ozbiljne, profesionalne i vrlo kolegijalne osobe, koje nesebično dele svoja znanja i iskustva je bio prvi razlog zašto sam prihvatio učešće na projektu. Potom, ono što je podjednako važno, jeste i sama tema projekta, a to je kvalitet zatvorskog života u Srbiji. Kako je moj dosadašnji istraživački rad mahom bio usmeren na kaznu zatvora i njeno izvršenje, to je logičan sled bio da učinim korak dalje, izađem iz svojevrsne zone komfora i analize instituta krivičnog prava, te da se upustim u pravi transdisciplinarni projekat koji podrazumeva sagledavanje kvaliteta zatvorskog života iz ugla različitih disciplina. Kao dodatni motiv, postoji i određeni takmičarski duh jer u trenutku pisanja projekta i podnošenja projektne dokumentacije nismo znali kakav će krajnji ishod biti, odnosno da li će projekat PrisonLIFE biti finansiran od Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru programa Ideje, budući da je projektne dokumentacije podnelo približno hiljadu timova.“  Nikola Vujičić

2. Koji su ključni izazovi s kojima ste se suočili tokom istraživanja i kako ste ih prevazišli?

„Jedan od glavnih izazova je bilo uspostavljanje poverenja, kako sa osuđenim licima i zatvorskim stručnim osobljem, tako i sa širom javnošću, uključujući deo naučno-istraživačke zajednice. Činjenica je da istraživanje u zatvorskom okruženju nosi specifične prepreke, jer su i osuđenici i zaposleni često skeptični prema spoljnim istraživačima. Istovremeno, tu je i javnost koja neretko ima predrasude prema temi i unapred formirane predstave u tome kako život u zatvoru mora da izgleda, a i naša naučna zajednica je ponekad skeptična kada se predlože drugačiji pogledi na postojeće teme ili novi načini naučnog komuniciranja. Zbog toga smo pažljivo planirali i odmeravali svaki korak, negovali transparentnu komunikaciju sa svim akterima i oslanjali se na podršku koja dolazi iz tima, uz dosledno pokazivanje poštovanja prema svim akterima direktno ili indirektno zainteresovanim za temu našeg projekta. Timski rad je ključan, a mi smo imali i sreću da je Fond za nauku prepoznao potencijal predloga projekta i pružio nam poverenje i podršku.“ Milena Milićević

3. Koji Vam je deo istraživanja bio najinspirativniji ili najznačajniji?

„Najinspirativniji i najznačajniji deo istraživanja za mene je bilo fotografisanje svakodnevnog života osuđenih lica u Okružnom zatvoru u Beogradu. Zahvalna sam što sam nakon fotografisanja rada osuđenih lica sa konjima i psima u KPZ u Sremskoj Mitrovici imala mogućnost da nastavim da pravim dokumentarne fotografije koje omogućavaju široj zajednici da ostvari uvid u izazove života u zatvoru razbijajući tako predrasude i stereotipe, a podstičući razumevanje i saosećanje društva za sve kojima je potrebna podrška da se vrate na pravi put.“ Ana Batrićević

„Za mene lično, svaki segment i planirana aktivnost PrisonLIFE projekta imala je izuzetan značaj, kako na ličnom, tako na profesionalnom planu.

Ako bi´ neki deo istraživanja posebno izdvojila, onda bi to bilo terensko istraživanje. Prvo, zajednička putovanja članova tima, saradnja u radu, druženje i prevazilaženje neplaniranih prepreka i izazova su za mene dragoceno isustvo. Zatim ulazak u zatvor, formalni i neformalni razgovori sa osuđenicima, vaspitačima, načelnicima službi i upravnicima, obogatili su moje istraživačko iskustvo i potvrdili prethodna teorijska polazišta, a to je ’da svaki zatvor ima svoj karakter odnosno svoju klimu’. I to je ono što je vidljivo, opipljivo, merljivo (i promenljivo). Zatvorsku socijalnu i moralnu klimu oblikuju međuljudski odnosi u zatvoru, poštovanje i humanost u pravom, praktičnom, punom značenju i smislu ovih reči.“ Ljeposava Ilijić

„Zanimljivo je razmišljati o kazneno-popravnim institucijama kao o mini-društvima. Možemo reći da je u pitanju ne samo mali grad, nego mini-društvo koje ima sem svog prostora, urabanističke strukture, populacije i sistemskih instanci, takođe i sopstvenu kulturu. Socijalni procesi koji se odvijaju u tom društvu i kulturi se delimično mogu opisati pomoću socijalne zatvorske klime, na isti način kao što se u bilo kojem društvu mogu opisati glavne teme koje dominiraju javnim mnjenjem. U pitanju je ne samo opis stanja jedne zajednice već i način na koji se to stanje može poboljšati na osnovu mišljenja samih stanovnika te zajednice a ne nekog eksternog aktera koji na svoju ruku donosi odluke. U tom kontekstu reč je o jednom antropološkom istraživanju koje povezuje žitelje jedne zajednice koji su prisiljeni da u njoj žive sa nametnutim administrativnim sistemom te iste zajednice gde i jedni i drugi pokušavaju da u malom prostoru mogućnosti poboljšaju uslove života koji su primorani da vode (svaka sličnost sa opisom života(renja) ostatka populacije je u potpunosti namerna). Ako smo mi mogli barem da u maloj meri budemo posrednici i facilitatori tih odnosa između ljudi i struktura onda je vredelo.“ Janko Međedović

„Teško je dati odgovor na ovo pitanje, ali kada sagledam prethodne tri godine, čini se da je svaka faza bila veoma inspirativna, ali i podjednako značajna. Izdvojiću nekoliko. Najpre, rad na prevođenju upitnika, odnosno njegovoj kulturnoj validaciji, predstavljao je veliki izazov jer je brojne varijable trebalo upodobiti srpskom jeziku na način da ih sami osuđenici i osuđenice dobro razumeju. Kao drugi, možda i važniji deo, pomenuo bih terenski deo istraživanja u različitim kazneno-popravnim ustanovama, razgovore sa osuđenicima i osuđenicama, ali i sa zaposlenima u različitim zatvorskim službama. Međutim, terenski deo istraživanja ima i drugu podjednako značajnu komponentu, a to je saradnja članova i članica tima, međusobna podrška i pravi timski rad koji je vrlo značajan faktor uspešnosti projekta. Na kraju, ako treba da se opredelim za ono što je najznačajnije, onda bi to bili rezultati istraživanja koji su pretočeni u brojne publikacije, ali i učinjeni dostupnim ne samo nauci i struci, već i široj javnosti putem medija, društvenih mreža i sajta projekta.“ Nikola Vujičić

4. Kako su rad na projektu i njegovi rezultati doprineli Vašem ličnom i profesionalnom razvoju?

„Rad na projektu bio je neprocenjiv za moj razvoj, jer sam prošao kroz celokupan istraživački proces – od oblikovanja istraživačkog pitanja i organizacije fokus grupa, preko prilagođavanja instrumenata za specifične populacije, do sprovođenja istraživanja u izazovnim uslovima zatvorskog okruženja. Takvo iskustvo omogućava upoznavanje celokupnog i kompleksnog procesa, od ideje, preko realizacije, pa sve do publikacije naučnih radova.

Direktan kontakt sa zatvorskom populacijom i stručnjacima u ovoj oblasti omogućio mi je da steknem dublje razumevanje svakodnevnih izazova zatvorskog života. Ovako neposredan uvid ne samo što jača teorijsko znanje, već doprinosi i sposobnosti da se istraživački rezultati primene na način koji ima značaj u praksi.

Pored toga, saradnja sa stručnjacima iz različitih disciplina, uključujući specijalnu pedagogiju, sociologiju, kriminologiju i krivično pravo proširila je moj pogled na istraživanje i otvorila prostor za interdisciplinarni dijalog. Takva razmena perspektiva omogućava dublju analizu problema i unapređuje sposobnost zajedničkog rada na kompleksnim projektima. Projekat je tako postaje ključan ne samo za naučni razvoj, već i za širenje profesionalnih veza i prilika za buduću saradnju.“ Nikola Drndarević

„Profesionalno, rezultati projekta su doprineli da steknem nova znanja i iskustva, što mi je omogućilo da potom znanja prenosim dalje, studnetima koji se školuju da jednog dana rade u sistemu izvršenja krivičnih sankcija. To me, pak, na ličnom planu, čini srećnom jer transfer znanja i iskustva smatram ključnim resursom za buduće generacije onih koji će se baviti istraživanjima ili raditi u praksi.“ Sanja Ćopić

5. Koji je ili koji bi mogao biti, prema Vašem mišljenju, najveći doprinos projekta za poboljšanje kvaliteta zatvorskog života i moralne i socijalne klime u zatvorima?

„Najveći doprinos projekta je prezentovanje nove perspektive kvaliteta zatvorskog života uvođenjem kategorija pravičnosti, doslednosti i inteligentnog poverenja u odnosima između zaposlenih u zatvorima i osuđenih lica.“ Olivera Pavićević

„Značaj PRAKSE razmene iskustva je jedna od ključnih preporuka koja je proizašla tokom realizacije aktivnosti PrisonLIFE projkta, kao i neophodnost kontinuiranog praćenja i evaluacije moralne i socijalne klime u ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode. Primena MQPL upitnika koji je adaptiran za primenu u zatvorskom sistemu Republike Srbije mogao bi odigrati važnu ulogu u ovom procesu.“ Ivana Stevanović

„Najveći doprinos projekta vidim u preporukama za unapređenje kvaliteta zatvorskog života i moralne i socijalne klime u zatvorima, koje su razvijene na osnovu nalaza empirijskog istraživanja, jer nude jasne smernice za dalja zalaganja za reforme politika i praksi kako bi se kvalitet života u zatvorima unapredio. Povezano sa tim, projekat je dao važan doprinos produbljivanju dijaloga i saradnje teorije, istraživanja i prakse, što smatram ključnim preduslovom za dalji rad na zalaganju za redovno praćenje i evaluaciju kvaliteta zatorskog života i unapređenje socijalne klime, što, u krajnjem, treba da omogući i poboljšanje položaja zaposlenih u zatvorima, a time i kvaliteta njihovog života.“ Sanja Ćopić

6. Šta Vas je najviše iznenadilo tokom istraživanja?

„Najviše me je iznenadila sposobnost osoblja u zatvorskom obezbeđenju da kroz praksu uspostave upravo gore navedene standarde ponašanja prema osuđenim licima, i pokažu duboko razumevanje složenosti i osetljivosti ove interakcije koja je izložena konstantnom riziku disbalansa različitih vrsta.“ Olivera Pavićević

„Iznenadilo me je koliko su pojedini osuđenici i članovi osoblja, odnosno zaposleni, otvoreni i spremni da podele svoja iskustva, čak i o vrlo ličnim i teškim temama. S druge strane, iznenadila me je i izrazita polarizovanost javnosti kada je reč o zatvorskim temama – od potpune ravnodušnosti do snažnih predrasuda. Iznenadilo me je koliko je snažno povezana i bliska zatvorska moralna i socijalna klima u različitim zatvorskim sistemima na našim prostorima.“ Milena Milićević

7. Kako vidite potencijalne primene rezultata ovog projekta u budućnosti?

„Rezultati ovog projekta trebalo bi da u budućnosti doprinesu unapređenju i poboljšanju moralne i socijalne klime u zatvorima, a, dugoročno gledano, i smanjenju povrata. Ostvarivanje ovih, željenih rezultata, zavisi od spremnosti donosilaca odluka i stručnjaka uključenih u rad sa osuđenim licima da implementiraju preporuke i smernice našeg tima, naravno, u skladu sa trenutnim mogućnostima.“ Ana Batrićević

„Redovno praćenje i evaluacija kvaliteta zatvorskog života kroz primenu MQPL upitnika u svim kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima, ali i šire – prilagođavanje i primena upitnika u svim ustanovama u kojima su lica lišena slobode po bilo kom osnovu, uključujući pritvorske jedinice, ustanove za izvršenje institucionalnih vaspitnih mera prema maloletnicima, ustanove zdravstvene i socijalne zaštite i slično. Tako bi se osiguralo redovno prikupljanje podataka, koji su važan osnov za razvijanje politika i praksi postupanja koji će osigurati adekvatnu moralnu i socijalnu klimu i kvalitet života onima koji iz ovakvih ustanova ne mogu da izađu kada požele.“ Sanja Ćopić

„Nikako. Svaka promena zahteva ulaganje. Po mom subjektivnom mišljenju i uverenju, država Srbija ne ulaže niti planira da ulaže ni u jedan aspekat procesa suzbijanja kriminala. Postoje egzaktni načini prevencije kriminala, aktivnog rada na resocijalizaciji osuđenih lica i postpenalnog prihvata koje je moguće sprovesti u našoj zemlji – država nije uložila do sada nikakav novac ili druge resurse kako bi se oni sproveli niti pokazuje intencije da to učini. Bilo bi neobično očekivati da to uradi u slučaju kvaliteta života osuđenih lica kao jednog ipak verovatno relativno distalnog prediktora budućeg kriminalnog recidivizma. Vlast u Republici Srbiji javno prezentuje stav da joj je važnije da pooštri kaznenu politiku nego da izlazi u susret nečemu što bi se moglo protumačiti kao liberalni zahtev za boljim kvalitetom života osuđenih lica.“ Janko Međedović

8. Šta biste preporučili onima koji žele da se bave istraživanjem sličnih tema?
   

„Preporučujem da imaju jasnu viziju, ali i dovoljno fleksibilnosti da se prilagode nepredviđenim situacijama. Ključno je slušati i uvažavati sve aktere, shvatati kritike kao prilike za promenu, za unapređenje, a krize kao šanse za lični i profesionalni razvoj. Timski rad i otvorena komunikacija su osnova uspeha, kao i hrabrost da se istražuju izazovne teme uz stalno poštovanje etičkih principa. Uvek ima prostora za još jedno istraživačko pitanje.“ Milena Milićević

„Neophodna je upornost i imati u vidu da je svaki zatvor jedna zasebna celina, jedna priča koja ima sličnosti sa drugim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, ali i dovoljno različitosti koje je važno ispitati da bi se mogla vršiti poređenja, izvesti određeni zaključci i dati adekvatne preporuke za unapređenja u praksi. Potrebno je kontinuirano praćenje, kako bi se sagledali određeni pomaci u praksi postupanja, bez obzira da li je reč o ispitivanju kvaliteta zatvorskog života ili o primeni nekog pravnog instituta. Uz navedeno, smatram da bi problematiku zatvaranja i izvršenja kazne zatvora uvek trebalo posmatrati iz ugla različitih disciplina, a ne samo jedne. Kvalitetu svih istraživanja svakako doprinosi i timski rad.“ Aleksandar Stevanović

9. Koje su glavne lekcije koje ste naučili o životu u zatvoru i njegovoj povezanosti sa društvom?

„Bez obzira koliko zatvorski sistem bio zatvoren i formalno regulisan sistem, sve promene na globalnom, društvenom, ekonomskom i socijalnom planu, reflektuju se i na zatvorski sistem. Promene na makro i mikro društvenom novou, oslikavaju se u promenama u kaznenim politikama, načinim upravljanja zatvorom i postupanju sa osuđenicima. Zatvor je ogledalo jednog društva, a postupanje sa osuđenicima dokaz koliko se osnovna pedagoška načela i poštovanje osnovnih ljudskih prava – zaista poštuju u praksi.

Nesebično zalaganje stručnih radnika u zatvoru, njihova vera u mogućnost pozitivnih promena u ponašanju osuđenika, posao koji obavljaju s entuzijazmom, u uslovima koji nisu najidealniji, izaziva duboko poštovanje.“ Ljeposava Ilijić

„Jedna od ključnih veza između zatvorskog života i društva jesu međuljudski odnosi. U zatvoru, međutim, ti odnosi imaju posebnu dimenziju jer uključuju trenutak kažnjavanja, izolacije od društva i deprivacije slobode. To je situacija u kojoj je izraženija situacija gde jedna strana ima moć i autoritet, a time i odgovornost za postupanje prema osobi koja se nalazi u tako ranjivom položaju.

U takvom kontekstu, ključno je kako se moć primenjuje. Profesionalizam i poštovanje su neophodni, ali jednako važno je i sprečavanje dodatne boli. To znači da osoba ne sme biti svedena na broj ili tretirana isključivo kroz prizmu kazne, već je potrebno prepoznati okolnosti u kojima se nalazi – kako zbog dela koje je počinila, tako i zbog deprivacije slobode.

Balans između adekvatne primene autoriteta i ljudske topline je ključan. Takva moralna i socijalna klima ne samo da smanjuje štetne efekte kazne, već može imati i lekoviti potencijal, omogućavajući osobi da se bolje integriše u društvo nakon odsluženja kazne.“ Nikola Drndarević

„Život u zatvoru se tiče svih nas. A moralna i socijalna klima su promenljive.“ Milena Milićević

10. Na koji način je PrisonLIFE projekat doprineo razvoju istraživanja o zatvorskom životu?

„Projekat je otvorio nova pitanja o dinamici zatvorskog života i pružio inovativne metodološke pristupe koji mogu poslužiti kao primer budućim istraživanjima. Međutim, PrisonLIFE nije bio samo izolovano istraživanje – njegov značaj i uticaj prevazilaze formalne okvire projekta. Projektne aktivnosti su pokazale koliko je promocija nauke uticajna i da su značajni pomaci mogući čak i u manje atraktivnim društvenim naukama, uz jasan cilj, timski rad i posvećenost, ali i neizostavnu saradnju i zajedničko stvaranje i transfer znanja.“ Milena Milićević

11. Kako planirate da nastavite rad na temama koje je pokrenuo PrisonLIFE projekat?

„Poseban fokus u istraživanjima kvaliteta života treba usmeriti i na ustanove u kojima maloletni učinioci krivičnih dela izvršavaju krivične sankcije, poput vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i vaspitni-popravni dom ili kazne maloletničkog zatvora. Takođe, buduća istraživanja bi trebalo sprovoditi ne samo u kazneno-popravnim zavodima, već i drugim ustanovama za izvršenje kazne lišenja slobode ali i smeštaj lica koja su lišena slobode po drugim osnovama (na primer, u pritvorskim jedinicama, zdravstenim ustanovama, ustanovama u sistemu socijalne zaštite i slično), kako bi se na empirijskim dokazima razvijale politike i praksa postupanja prema licima lišenim slobode, a sa krajnjim ciljem smanjenje povrata u vršenju kaznenih dela u jednoj društvenoj zajednici. Navedeno je od značaja kako bi se dalje unapređivale javne politike u ovoj oblasti.“ Ivana Stevanović

„Rad na projektu, a pre svega rezultati istraživanja su otvorili niz pitanja i dilema na koje nije moguće lako dati odgovor. Kao svojevrsni pionirski poduhvat u Srbiji, makar kada govorimo o primeni MQPL upitnika, ovaj projekat je nezavisno od velikog naučnog doprinosa, otvorio jednu veliku razmenu mišljenja između nauke, struke, ali i šire javnosti. U svojim budućim istraživanjima, posebno pažnju bih usmerio na dalju evaluaciju kvaliteta zatvorskog života, s tim što bi fokus bio na okružnim zatvorima. Uz to, u daljim istraživanjima bih voleo da sagledam viđenje života u zatvorskog okruženju iz ugla zaposlenih u ustanovama za izvršenje kazne zatvora u Srbiji.“ Aleksandar Stevanović

„Projekat PrisonLIFE je metodološki istakao važnost kulturološke i lingvističke adaptacije instrumenata, standardizacije istraživačkih alata i integracije participativnih metoda. Planiramo da nastavimo rad na ovim aspektima kroz interdisciplinarni pristup, kako bismo unapredili validnost istraživanja i omogućili dublje razumevanje složenih društvenih fenomena, uz prilagođavanje instrumenata različitim kulturnim i institucionalnim kontekstima.“ Milena Milićević

Pitanja postavila
Milena Milićević, PrisonLIFE

The post PrisonLIFE se odjavljuje: Temelji za budućnost first appeared on PrisonLIFE.

Osuđena lica su se ogrešila o neke osnovne norme društva čime njihova prava bivaju ograničena, ali je takođe ograničena i empatija koju oni mogu dobiti od javnosti. Iako ne treba umanjiti značaj počinjenog dela, treba imati u vidu da je većina prestupnika osuđena zbog ne-nasilnih kriminalnih dela koja često imaju veze sa zavisnošću od droga. Najveći broj osuđenih lica na kraju biva pušteno iz zatvora, ali se sa psihičkim problemima (koje razviju ili koji se pogoršaju tokom perioda zatvorskog života) uvećava i rizik za ponavljanjem prestupa.

Pored toga, osuđena lica često karakteriše slabije fizičko i psihičko zdravlje, zavisnost od alkohola i droga i mentalni poremećaji. Istovremeno, pristup zdravstvenim uslugama im je ograničen kako u zajednici tako i u pritvoru. Na to se nadovezuju dodatni faktori poput siromaštva, nezaposlenosti, dugovanja, lošeg obrazovanja i lošeg statusa u društvu. Kako onda na tako vulnerabilnu grupu utiče iskustvo zatvorskog života?

Uticaj zatvora na psihičko zdravlje

Vreme provedeno u zatvoru predstavlja posebno iskustvo koje sa sobom povećan rizik od pogoršanja psihičkog zdravlja. Jedan od glavnih stresnih faktora jeste ograničenje slobode. Sloboda fizičkog kretanja je ograničena pomoću zidova, rešetaka, ćelija, uskih puteva i hodnika, ali takođe i putem različitih vidova kontrole svakodnevnih aktivnosti. Osuđenim licima je unapred određeno koliko dugo spavaju, šta jedu, kakvim se delatnostima bave i koliko vremena imaju za fizičke aktivnosti. Uprkos tome, zatvorsko iskustvo takođe često karakteriše monotonija i nedostatak stimulacije. Suočeni sa takvim uslovima života, neki osuđenici posežu za nedozvoljenim supstancama kako bi se nosili sa dosadom.

Drugi jednako važan faktor koji negativno utiče na psihičko zdravlje jeste izolacija i otuđenost od društva. Osuđena lica su fizički odvojena od porodice i prijatelja, a to otežava održavanje interpersonalnih odnosa, pre svega zato što neophodne bezbednosne mere unutar zatvora negativno utiču na komunikaciju. Za roditelje poseban stres predstavlja odvajanje od dece, gde je pored krivice i anksioznosti, prisutan i strah od gubitka bliske veze roditelja i deteta.

Destruktivni ishodi i strukture ličnosti

Gubitak slobode, autonomije i manjak svrsishodnosti čini pogodno tlo za razvoj bolesti zavisnosti i osećaja bespomoćnosti, kao i stvaranju ili povećanju nivoa stresa, frustracije i besa. Povrh toga, dugotrajni periodi usamljenosti i izolacije od spoljašnjeg sveta praćeni brigom doprinose intenziviranju tenzije. Takvu stvorenu ili uvećanu (postojeću) tenziju, može činiti konstelacija emocija poput intenzivne krivice, anksioznosti, depresivnosti, straha, besa, agresije. U zavisnosti od toga na koji način se osoba novi sa ovim emocijama, moguće je da dođe do destruktivnog ponašanja i tragičnih ishoda.

Destruktivno ponašanje, bilo da je ono usmereno ka sebi ili ka drugima, vezano je za određene strukture ličnosti. Kada su osuđena lica destruktivna prema sebi, njihove dominantne emocije su depresivnost i anksioznost, a one rezultiraju povlačenjem i izolacijom od drugih ili različitim oblicima samopovređivanja sa kojima se javlja i povećani rizik od samoubistva. U slučaju destruktivosti koja je usmerena prema drugima, prisutna su osećanja gneva koja se manifestuju kroz impulsivnost i agresiju, a često rezultiraju nasiljem. Otud su destruktivni ishodi, bilo kroz samopovređivanje ili povređivanje drugih povod za ispitivanje kako struktura ličnosti tako i adekvatnsti ili prilagođenosti tretmana.

Psihičko Zdravlje i Recidivizam

Jedan od aspekata rada na poboljšanju kvaliteta života u zatvorima čini istraživačka delatnost usmerena na analize uzroka destruktivnih ishoda u zavisnosti od individualnih karakteristika ličnosti i ličnih iskustava kao i prilagođenosti tretmana. Osobe sklone povređivanju sebe ili drugih moguće je stabilizovati i popraviti njihovo psihičko zdravlje tokom boravka u zatvoru što takođe može dugoročno smanjiti recidivizam. Pozitivni efekti naročito su vidiljvi kada se prioritizuje popravni aspekt ponašanja. Na taj način se neguje sistem koji prepoznaje da tretman treba da pripremi osuđena lica za povratak u zajednicu.

Nikola Drndarević

The post Iskustvo zatvorskog života: psihološki aspekti first appeared on PrisonLIFE.

Zatvorska socijalna klima je termin kojim se popularno predstavljaju ona svojstva zatvora koja mogu imati značajan uticaj na ponašanje pojedinaca. Zatvorska socijalna klima opisuje kako je zapravo živeti i raditi u zatvorskoj sredini, uključujući pri tome, međuljudske odnose, ali i materijalne i organizacione dimenzije zatvorskog života1.

U literaturi ne postoji saglasnost oko definisanja i terminološkog određenja pojma zatvorske socijalne klime, ali postoji opšte priznanje da svaki zatvor ima svoj određeni „karakter”, koji utiče na dobrobit i ponašanje osuđenika tokom i nakon izvršenja zatvorske kazne. Drugim rečima rečeno, koncept zatvorske klime oličava ideju da „bolovi zatočeništva” mogu varirati u zavisnosti od uslova zatočeništva.

Zatvorska socijalna klima se često definiše kao „materijalna, socijalna i emocionalna stanja date jedinice i podrazumeva interakciju između faktora“, ili kao „skup svojstava ili uslova koji se odnose na klimu unutrašnjeg okruženja, njenu organizaciju, onako kako je percipiraju njeni članovi“. Često se u literaturi koristi i sinonimno sa terminima zatvorsko okruženje, socijalna klima, moralna klima, institucionalna klima i sl.

Dakle, pojam zatvorske socijalne klime je multidimenzionalni konstrukt, koji se sastoji od različitih komponenti koje opisuju kako (na koji način) osuđenici i/ili osoblje doživljavaju određenu (zatvorsku) jedinicu. Ove komponente sadrže niz karakteristika, koje uključuju (ali se ne ograničavaju samo na to) npr. koliko su osuđenici i osoblje bezbedni od pretnji agresijom i nasiljem (od strane drugih osuđenika), koliko je prisutna podržavajuća terapijska usmerenost, u kojoj meri su zadovoljene fizičke/psihološke potrebe osuđenika, i u kojoj meri se vidi da sredina (zatvorska) pruža priliku za učenje novih veština i usvajanje prosocijalnog ponašanja.

Zašto je važna zatvorska socijalna klima?

Stručna naučna javnost poslednjih decenija usmerava sve veću pažnju ka izučavanju zatvorske socijalne klime.

Istraživanja ukazuju na podatak da karakteristike zatvorske socijalne klime zapravo posreduju između osuđenika i rehabilitacionih ili terapijskih mera. Drugim rečima, zatvorska socijalna ili institucionalna klima potencijalno može da olakša uspešnu rehabilitaciju osuđenika ili pak, da ometa njen napredak2.

Značaj merenja i razmatranja zatvorske klime je ključan za razumevanje onoga što se dešava u zatvoru, kao i onoga što se može očekivati nakon otpuštanja iz zatvora.

Razlike u klimi u pojedinim zatvorima ili zatvorskim jedinicama smatraju se izuzetno značajnim jer se pretpostavlja da je bolja zatvorska klima povezana s pozitivnijim ponašanjem osuđenika, većim stepenom njihovog blagostanja, boljim mentalnim zdravljem, manjim brojem disciplinskih prestupa i nižim stepenom agresije, kao i nižom stopom recidivizma osuđenika.

Veliki broj studija je naglasio važnost i uticaj koji zatvorska socijalna klima ima na odnos i zadovoljstvo odnosima osoblja i osuđenika, prilagođavanje osuđenika na zatvaranje i zatvorski (formalni) režim, kao in a učestalost fizičkog i verbalnog nasilja. Istraživanja su takođe dokumentovala da stimulativno zatvorsko okruženje može povećati spremnost i motivaciju osuđenika za aktivnije uključivanje u tretmane rehabilitacije.

Jedan od načina da se poboljša zatvorska socijalna klima jeste traganje za faktorima koji su promenljivi (od strane uprave) i koji su povezani sa osuđeničkom percepcijom zatvorskih uslova, kao što je postupanje sa osuđenicima. Izrazito nepoštovanje, nepošteno ili ponižavajuće postupanje dovode do psihološke patnje, besa, napetosti i depresije. Usmerenost ili sprečavanje ovih štetnih aspekata zatvorskog života i promocija pozitivnih međuljudskih odnosa mogu sprečiti negativne ishode i nasilje u zatvorskim zajednicama.

Čini se da ne treba posebno naglašavati važnost umanjivanja negativnih efekata zatvora, ne samo iz humanih razloga, već i zbog znatno šire brige za bezbednost, ali i zbog toga što negativna zatvorska socijalna klima može imati štetne posledice koje prevazilaze trajanje zatvorske kazne.

Ljeposava Ilijić

____________________

1 Preuzeto iz: Ilijić, Lj., Milićević, M., & Pavićević, O. (2022). Osvrt na početke proučavanja zatvorske socijalne klime i razvoj instrumenata za procenu. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, br. 1/2022.
2 Preuzeto iz: Ilijić, Lj. (2021). Zatvorska socijalna klima – pojam, faktori i značaj zatvorske socijalne klime. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, Vol. XL, br. 2-3. str. 59-76. doi: 10.47152/ziksi202123024

The post Zatvorska socijalna klima first appeared on PrisonLIFE.

Kriminologija i istraživanje kvaliteta zatvorskog života

Tokom protekle tri decenije, povećano je interesovanje za istraživanje kvaliteta života u međunarodnoj i nacionalnoj naučnoj i stručnoj javnosti. Koncept kvaliteta života u zatvorima se objašnjava pretpostavkom da bi osuđenici mogli bolje reagovati na tretman u kazneno-popravnim ustanovama ukoliko je njihovo zadovoljstvo na višem nivou. Brojni autori su analizirali značaj kvaliteta zatvorskog života kroz njegov odnos prema resocijalizaciji i smanjenju recidiva ili rizika od kriminala, kao krajnjim ciljevima rehabilitacije i pokušali da utvrde koji faktori na njega utiču. Jedan od prvih kriminologa koji je svoj istraživački rad fokusirao na kvalitet života u zatvorima je Alison Libling, profesorka kriminologije i krivičnog pravosuđa na Univerzitetu u Kembridžu i direktorka Centra za istraživanje zatvora Instituta za kriminologiju. Serija empirijskih i teorijskih istraživanja fokusiranih na kvalitet života u zatvoru pokušala je da pruži konceptualnu i metodološku osnovu za razumevanje zatvorskog života, uključujući njegovu prirodu, kvalitet, upravljanje i efekte zatvora.

MQPL upitnik

Složenost ovog konstrukta rezultirala je pojavom višedimenzionalnog instrumenta dizajniranog da ga proceni. Merenje kvaliteta zatvorskog života (‘Measuring the Quality of Prison Life’ – MQPL) je skala osmišljena je da nam pomogne da razumemo savremeno iskustvo zatvora i zatvorskog života i njihove uticaje. Zatvorsko iskustvo se posmatra kao višedimenzionalno. Sagledavanjem svakodnevnog iskustva osuđenika i zatvorskog osoblja, identifikovano je nekoliko ključnih dimenzija: poštovanje, humanost, odnosi između osoblja i zatvorenika, podrška, poverenje, pravičnost, red, sigurnost, dobrobit, lični razvoj, porodični kontakti, moć, smisao i pristojnost.

Sveobuhvatna analiza kvaliteta života u zatvorima

Konačni skup dimenzija skale MQPL je tematski grupisan u pet sveobuhvatnih kategorija: dimenzije harmonije; dimenzije profesionalizma; bezbednosne dimenzije; dimenzije uslova života u zatvoru i kontakta sa porodicom; i dimenzije dobrobiti, blagostanja i razvoja. Navedeno predstavlja pažljivo izbalansiran konceptualni okvir za preispitivanje moralnog kvaliteta zatvora na osnovu iskustva osuđenika. Ova skala je alat za preispitivanje i analizu, kao i za „identifikovanje simptoma” koji su indikatori moralnih promašaja i težnje za legitimnošću, kako objašnjava autorka, prof. Libling.

Dimenzije harmonije uglavnom predstavljaju interpersonalne i odnosne aspekte zatvorskog iskustva. Ova kategorija obuhvata dolazak u zatvor, poštovanje/pristojnost, odnos zaposlenih i osuđenih lica, humanost, pristojnost, brigu o ranjivim grupama, kao i pomoć i podršku.

Dimenzije profesionalizma se odnose na bitne karakteristike rada zatvora, a uključuju komunikacijske veštine, kompetencije, znanje, iskustvo i stručnost, internalizovane i organizacione vrednosti. Dimenzije profesionalizma se sastoje od profesionalizma zaposlenih, birokratske legitimnosti, pravičnosti, kao i organizacije i doslednosti.

Bezbednost i blagostanje u zatvorima

Bezbednosne dimenzije se odnose na vladavinu zakona i njihovu adekvatnu primenu, na propise i bezbednost, a uključuju očuvanje reda i bezbednost, sigurnost osuđenika, prilagođavanje osuđenika, i droga i zloupotreba. Drugim rečima, to su vladavina prava, pravilno korišćenje ovlašćenja, regulisanje ponašanja i obezbeđenje bezbednosti.

Sledeće, Dimenzije uslova života u zatvoru i kontakta sa porodicom obuhvataju aspekte uslovi i kontakt sa porodicom. Na kraju, Dimenzije dobrobiti, blagostanja i razvoja su povezane se aspektima ličnog razvoja, lične autonomije, dobrobiti i blagostanja, i uznemirenosti. Uopšteno, dimenzija se odnosi na to kako osuđenici doživljavaju svoje blagostanje, koji je njihov kapacitet da deluju samostalno, koji je nivo podrške njihovom ličnom razvoju, itd.

—————————————————————–

Tekst je delom preuzet od: Ilijić, Lj., Milićević, M., & Pavićević, O. (2020). Approaches and methods in the quality of prison life assessing – Measuring social and moral climate in prisons. In G. Nedović & F. Eminović (Eds.), Approaches and models in special education and rehabilitation: thematic collection of international importance (pp. 85–96). University, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Publishing Center of the Faculty.

The post Kvalitet zatvorskog života i njegova procena first appeared on PrisonLIFE.