Pravo na privatnosti i kvalitet života u zatvorima

Projekat Prison Life bavi se istraživanjem kvaliteta života u zatvorima. Jedan od ciljeva je podizanje svesti o tome da i u zatvorskim zajednicama treba da postoje određeni standardi kvaliteta života i da se poštuju ljudska prava osuđenih lica. Pravo na privatnost bitno utiče na kvalitet života, naročito zato što je ono povezano sa poštovanjem dostojanstva ličnosti, održavanjem higijene i komunikaciju sa najbližima. Iako se u zatvorskim zajednicama može obezbediti samo delimična zaštita privatnosti, veoma je važno da to pravo postoji i da se poštuje u onoj meri u kojoj to ne ugrožava bezbednost ostalih osuđenih lica, osoblja i zatvora uopšte.

Pravo na privatnost osuđenih lica u domaćem i međunardnom pravu

Pravo na privatnost se smatra jednim od osnovnih ljudskih prava koje je zagarantovano mnogim međunarodnim konvencijama uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Na nivou Evrope, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Opšta uredba Evropske o zaštiti podataka o ličnosti regulišu pravo na privatnost ne samo u pogledu porodičnih odnosa i tajnosti prepiske već i u pogledu zaštite privatnih podataka na internetu.

Najznačajnija su ipak Evropska zatvorska pravila koja regulišu pravo na privatnost u zatvorskom okruženju. Ovaj međunarodni dokument propisuje da kršenja prava na privatnost osuđenih lica treba da budu minimalna i neophodna, kao i da treba da odgovaraju nekakvom legitimnom cilju zbog koga su i uvedena. Evropska zatvorska pravila nalažu da smeštajne jedinice u zatvorima moraju da zadovolje minimalne uslove, odnosno, da ne ugrožavaju ljudsko dostojanstvo. U ovom kontektstu, pojam dostojanstva je neodvojivo povezan sa idejom minimalne i neophodne privatnosti u zatvorima koja podrazumeva pristup sanitarnim prostorijama gde mogu da se osame. Privatnost se takođe odnosi i na poverljivost komunikacije (sa članovima porodice, pravnim savetnicima i drugim licima). Takođe, Policijska direktiva EU definiše koncept podataka o ličnosti i štiti osuđena lica od zloupotrebe tih podataka.

Republika Srbija je kao kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji ratifikovala sve relevantne međunarodne konvencije i samim tim se obavezala da će poštovati ljudska prava zagarantovana ovim konvencijama. Srbija je takođe usaglasila svoju legislativu sa zakonskim okvirom EU, što znači da su lokalni zakoni skrojeni u skladu sa osnovnim principima demokratije i evropskim vrednostima.

Privatnost ili bezbednost?

Kada se govori o pravima osuđenih lica i životu u zatvorima, odnos između prava na privatnost i prava na bezbednost je najkontroverznije pitanje. Uživanje prava na privatnost je uvek ograničeno i uslovljeno bezbednosnim rizicima i bezbednosnim politikama. Pa ipak, treba imati u vidu da je i bezbednost ograničena. Pravo na privatnost se sme kršiti samo u minimalnoj meri i samo kada je to zaista neophodno i kada postoji legitimna potreba.

Ivana Stepanović

The post Postoji li pravo na privatnost u zatvorima? first appeared on PrisonLIFE.

Zatvorska socijalna klima je termin kojim se popularno predstavljaju ona svojstva zatvora koja mogu imati značajan uticaj na ponašanje pojedinaca. Zatvorska socijalna klima opisuje kako je zapravo živeti i raditi u zatvorskoj sredini, uključujući pri tome, međuljudske odnose, ali i materijalne i organizacione dimenzije zatvorskog života1.

U literaturi ne postoji saglasnost oko definisanja i terminološkog određenja pojma zatvorske socijalne klime, ali postoji opšte priznanje da svaki zatvor ima svoj određeni „karakter”, koji utiče na dobrobit i ponašanje osuđenika tokom i nakon izvršenja zatvorske kazne. Drugim rečima rečeno, koncept zatvorske klime oličava ideju da „bolovi zatočeništva” mogu varirati u zavisnosti od uslova zatočeništva.

Zatvorska socijalna klima se često definiše kao „materijalna, socijalna i emocionalna stanja date jedinice i podrazumeva interakciju između faktora“, ili kao „skup svojstava ili uslova koji se odnose na klimu unutrašnjeg okruženja, njenu organizaciju, onako kako je percipiraju njeni članovi“. Često se u literaturi koristi i sinonimno sa terminima zatvorsko okruženje, socijalna klima, moralna klima, institucionalna klima i sl.

Dakle, pojam zatvorske socijalne klime je multidimenzionalni konstrukt, koji se sastoji od različitih komponenti koje opisuju kako (na koji način) osuđenici i/ili osoblje doživljavaju određenu (zatvorsku) jedinicu. Ove komponente sadrže niz karakteristika, koje uključuju (ali se ne ograničavaju samo na to) npr. koliko su osuđenici i osoblje bezbedni od pretnji agresijom i nasiljem (od strane drugih osuđenika), koliko je prisutna podržavajuća terapijska usmerenost, u kojoj meri su zadovoljene fizičke/psihološke potrebe osuđenika, i u kojoj meri se vidi da sredina (zatvorska) pruža priliku za učenje novih veština i usvajanje prosocijalnog ponašanja.

Zašto je važna zatvorska socijalna klima?

Stručna naučna javnost poslednjih decenija usmerava sve veću pažnju ka izučavanju zatvorske socijalne klime.

Istraživanja ukazuju na podatak da karakteristike zatvorske socijalne klime zapravo posreduju između osuđenika i rehabilitacionih ili terapijskih mera. Drugim rečima, zatvorska socijalna ili institucionalna klima potencijalno može da olakša uspešnu rehabilitaciju osuđenika ili pak, da ometa njen napredak2.

Značaj merenja i razmatranja zatvorske klime je ključan za razumevanje onoga što se dešava u zatvoru, kao i onoga što se može očekivati nakon otpuštanja iz zatvora.

Razlike u klimi u pojedinim zatvorima ili zatvorskim jedinicama smatraju se izuzetno značajnim jer se pretpostavlja da je bolja zatvorska klima povezana s pozitivnijim ponašanjem osuđenika, većim stepenom njihovog blagostanja, boljim mentalnim zdravljem, manjim brojem disciplinskih prestupa i nižim stepenom agresije, kao i nižom stopom recidivizma osuđenika.

Veliki broj studija je naglasio važnost i uticaj koji zatvorska socijalna klima ima na odnos i zadovoljstvo odnosima osoblja i osuđenika, prilagođavanje osuđenika na zatvaranje i zatvorski (formalni) režim, kao in a učestalost fizičkog i verbalnog nasilja. Istraživanja su takođe dokumentovala da stimulativno zatvorsko okruženje može povećati spremnost i motivaciju osuđenika za aktivnije uključivanje u tretmane rehabilitacije.

Jedan od načina da se poboljša zatvorska socijalna klima jeste traganje za faktorima koji su promenljivi (od strane uprave) i koji su povezani sa osuđeničkom percepcijom zatvorskih uslova, kao što je postupanje sa osuđenicima. Izrazito nepoštovanje, nepošteno ili ponižavajuće postupanje dovode do psihološke patnje, besa, napetosti i depresije. Usmerenost ili sprečavanje ovih štetnih aspekata zatvorskog života i promocija pozitivnih međuljudskih odnosa mogu sprečiti negativne ishode i nasilje u zatvorskim zajednicama.

Čini se da ne treba posebno naglašavati važnost umanjivanja negativnih efekata zatvora, ne samo iz humanih razloga, već i zbog znatno šire brige za bezbednost, ali i zbog toga što negativna zatvorska socijalna klima može imati štetne posledice koje prevazilaze trajanje zatvorske kazne.

Ljeposava Ilijić

____________________

1 Preuzeto iz: Ilijić, Lj., Milićević, M., & Pavićević, O. (2022). Osvrt na početke proučavanja zatvorske socijalne klime i razvoj instrumenata za procenu. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, br. 1/2022.
2 Preuzeto iz: Ilijić, Lj. (2021). Zatvorska socijalna klima – pojam, faktori i značaj zatvorske socijalne klime. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, Vol. XL, br. 2-3. str. 59-76. doi: 10.47152/ziksi202123024

The post Zatvorska socijalna klima first appeared on PrisonLIFE.