Jedina ustanova u Srbiji u kojoj se izvršava kazna lišenja slobode izrečena punoletnim ženama i starijim maloletnicama, kako za krivična dela, tako i za prekršaje, je Kazneno-popravni zavod (KPZ) za žene u Požarevcu.

Istorijat zavora za žene u Srbiji

Kazneno-popravni zavod za žene se nalazi u Požarevcu od 1866. godine. Tada je Ukazom kneza Miloša Obrenovića premešen iz državnog zavoda u Ćupriji u kome su žene izdržavale zatvorsku kaznu.[1] U prvo vreme, kazneni zavod za žene u Požarevcu bio je smešten u blizini Miloševe kasarne u kojoj je bio muški zatvor. Posebna zgrada u koju je smešten ženski zatvor počela je da se gradi 17. juna 1874. godine. Na njenoj izgradnji su bili angažovani osuđenici. Zgrada je podignuta na mestu na kome se i danas nalazi zatvor za žene. U toj zgradi su žene izdržavale zatvorsku kaznu tokom jednog i po veka – od 1875. pa sve do druge polovine 2022. godine kada je srušena.

Kazneni zavod za žene u Požarevcu počeo je sa radom 1875. godine. Tada je u njemu bilo 38 osuđenica. Kako navodi Milutin A. Popović u knjizi Zatvorenice – Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda (1898),[2] zatvor je bio uređen po principu zajedničkog izvršenja kazne. U samoj zgradi su bile smeštene sobe za osuđenice, kojih je bilo deset, radionice – dve za pletenje, i po jedna za vez i izradu ćilima, potom, bolnica, čekaonica, stan za nadzornicu i čuvare, kuhinja i kancelarije, kao i posebne prostorije-samice. Prema njegovim rečima, u to vreme, ženski zatvor se po standardima značajno primakao modernim kaznenim zavodima toga vremena.

Zatvor za žene danas

KPZ za žene se nalazi u gotovo samom centru Požarevca, nedaleko od autobuske stanice, pored železničke pruge. Zavod je opasan visokim zidovima, što već dugi niz godina nije u skladu sa pozitivnim propisima. Prema odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija Republike Srbije (ZIKS), KPZ za žene je ustanova poluotvorenog tipa. Kako stoji u članu 14 ovog zakona, u ovoj vrsti ustanova osnovnu prepreku za bekstvo čini služba za obezbeđenje. Stoga, iako u zavodu postoje otvoreno, poluotvoreno i zatvoreno odeljenje, a razlikuju se prema stepenu obezbeđenja i načinu postupanja sa osuđenicama, žene se faktički nalaze u zavodu zatvorenog tipa.

Fotografija 1. Zgrada KPZ za žene u Požarevcu pre renoviranja. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Sve do 2022. godine, u zatvorskom krugu postojala su dva paviljona za smeštaj osuđenica. Glavni paviljon za smeštaj osuđenica je u najvećem delu bila upravo zgrada podignta 1875. godine. U nju su smeštane osuđenice raspoređene u zatvoreno i poluotvoreno odeljenje. U dvorištu zavoda postoji i manja, prizemna zgrada, u koju su ranije smeštane osuđenice raspoređene u otvoreno odeljenje, dok se danas tu nalazi prijemno odeljenje i smeštaj za prekršajno kažnjene žene. U sklopu rada na rekonstrukciji zavoda, 2019. godine podignuta je nova zgrada za smeštaj osuđenica. Plan je da se u nju smeštaju osuđenice koje su raspoređene u poluotvoreno i otvoreno odeljenje, tako da, kada se rekonstrukcija zavoda završi, ova odeljenja više neće biti unutar zidova.

 Fotografija 2. Novi paviljon u KPZ za žene u Požarevcu. Autor: D. Novković, Večernje novosti, preuzeto sa linka: https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:824167-Pogledajte-kako-izgleda-novi-objekat-zenskog-zatvora-u-Pozarevcu-FOTO, stranici pristupljeno: 10.04.2023.

Dok se rekonstrukcija zatvorskog kruga ne završi, u novoj smeštajnoj zgradi su smeštene osuđenice raspoređene u sva tri odeljenja, pa su za sada delovi zgrade prilagođeni potrebama za smeštaj osuđenica koje su raspoređene u zavoreno odeljenje (na primer, zaključavanje dela hodnika u kome je zatvoreno odeljenje, rešetke na prozorima soba i slično). Sa druge strane, na mestu starog glavnog paviljona biće podignuta nova zgrada, koja će se koristiti za smeštaj osuđenica raspoređenih u zatvoreno odeljenje, pa će ona biti odvojena od ostatka zavoda visokom ogradom, a zidom od spoljnog sveta. Zgrada će biti kapaciteta za smeštaj 226 lica.

Novoizgrađeni objekat za smeštaj osuđenica je kapaciteta 160 mesta. Podeljen je na blokove, a svaki blok ima sobe za smeštaj od 4 do 10 osuđenica i dnevni boravak sa čajnom kuhinjom. Svaka soba ima kupatilo, što je značajan pomak u odnosu na smeštaj u nekadašnjem starom paviljonu u kome su postojala zajednička kupatila koja nisu bila dovoljna prema broju osuđenica. U novoj zgradi su posebne prostorije sa mašinama za veš u kojima osuđenice, prema unapred datom rasporedu, mogu da peru ne samo zavodsku uniformu koju koriste za rad i posteljinu, već i svoje privatne stvari, što nekada nije bio slučaj. U zgradi su još i ambulanta, frizerski salon, biblioteka, prostrana i dobro osvetljena sala za vežbanje, učinionica za organizovanje nastave, soba za slobodne aktivnosti (vez, slikanje, mozaik i slično). Na ulazu u zgradu je postavljena rampa, tako da je ona prilagođena i za osuđenice sa invaliditetom.

Fotografija 3. Detalj iz bašte u KPZ za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

U krugu zavoda je i trpezarija sa kantinom u kojoj rade osuđenice. Ali, u okviru zavoda i dalje ne postoji centralna kuhinja, pa se hrana priprema i dovozi iz KPZ u Požarevcu – Zabeli u kome kaznu zavora izvršavaju punoletni muškarci. To je u brojim izveštajima Zaštitnika građana i organizacija civilnog društva ocenjivano kao neadekvanto, jer bi sa osposobljavanjem kuhinje u KPZ za žene bilo omogućeno njihovo profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje što bi bilo značajno iz ugla tretmana i pripreme za izlazak na slobodu.

Fotografija 4. Detalj iz bašte u KPZ za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

U zatvroskom krugu je i radni pogon, u kome su osuđenice radno angažovane na poslovima krojenja i šivenja, a tu je i radionica domaće radinosti u kojoj se uslužno za treća lica obavlja niz poslova. Osuđenice se radno angažuju i na povrtarskim poslovima u bašti i plasteniku. Povrće koje se uzgaja se koristi u ishrani osuđenica (na primer, za pripremu salate), ali se i prodaje, a novac se koristi za potrebe zavoda.

U zatvorskom krugu su još i stacionar u koje se smeštaju osuđenice kojima je potrebna zdravstvna nega, prostorija za porodične posete i prijemno odeljenje i smeštaj za žene koje su prekršajno kažnjene. Najzad, u skladu sa članom 64 ZIKS, trudnice, porodilje i majke sa decom smeštene su u posebnom delu zgrade u kojoj su stacionar, ambulante i prostorija za porodične posete, odvojeno od ostalih osuđenica.

Fotografija 5. Prostorija za bračne posete u KPZ za žene u Požarevcu. Izvor: Izveštaj o poseti Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu Beograd, decembar 2022. godine. Autori izveštaja: Zaštitnik građana, 2013, preuzeto sa linka: https://www.ombudsman.rs/attachments/article/7560/Izvestaj.pdf, stranici pristupljeno: 10.04.2023.

Pogled u budućnost

KPZ za žene se nalazi na istom mestu već vek i po. Stara smeštajna zgrada je u tom periodu samo dva puta renovirana (1911. i 1971. godine). Rezultat toga su bili veoma loši uslovi za žene koje izdržavaju zatvorsku kaznu, a kontinuirano loši uslovi za život, uz druge faktore, uključujući prenaseljenost, mogu da dovedu do postupanja koja se mogu okarakterisati kao nečovečna i ponižavajuća. Zbog toga je veoma značaj pomak načinjen izgradnjom novog objekta za smeštaj osuđenica, kao i celokupanim radom na rekonstrukciji zavoda koji će doprineti usklađivanju faktičkog stanja sa pozitivnim propisima, a ujedno će unaprediti uslove života za žene i nivo poštovanja ljudskih prava osuđenica, koji su, između ostalog, među važnim elementima savremenog koncepta kvaliteta zatvorskog života.

Fotografija 6. Detalj sa spoljašnjeg zida KPZ za žene u Požarevcu. Autor: Nikola Drndarević

Prof. dr Sanja Ćopić

[1] Popović, M. (2017). Zatvorenice – Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda (1898). Beograd: Laguna.
[2] Ibidem, str. 10.

The post Zatvor za žene u Srbiji first appeared on PrisonLIFE.

U okružni zatvor upućuju se osuđena lica kojima je izrečena kazna zatvora čije trajanje ili ostatak trajanja posle uračunatog pritvora i drugog lišenja slobode u vezi sa krivičnim delom ne prelazi jednu, a izuzetno dve godine, dok se u kazneno-popravni zavod raspoređuju osuđena lica kojima je izrečena kazna zatvora čije trajanje prelazi jednu godinu.

Za izvršenje kazne maloletničkog zatvora namenjen je kazneno-popravni zavod za maloletnike, dok je za izvršenje kazne zatvora i maloletničkog zatvora izrečenog licima ženskog pola namenjen kazneno-popravni zavod za žene. Specijalna zatvorska bolnica namenjena je za lečenje osuđenih i pritvorenih lica, za izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana.

Fotografija 1. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Stepen obezbeđenja zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Prema stepenu obezbeđenja, kazneno-popravni zavodi mogu biti otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem. U zavodima otvorenog tipa ne postoje fizičko-tehničke prepreke za bekstvo, dok u zavodima poluotvorenog tipa osnovnu prepreku za bekstvo predstavljaju zaposleni u službi za obezbeđenje. U zavodima zatvorenog tipa, osim zaposlenih u službi za obezbeđenje, postoje i druge fizičko-tehničke prepreke za sprečavanje bekstva. Konačno, u zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem postoje posebne fizičko-tehničke prepreke, kojima se postiže najviši stepen obezbeđenja. Osuđeno lice koje je učinilo krivično delo iz nehata i lice koje je prvi put osuđeno na kaznu zatvora do tri godine, raspoređuje se u zavod otvorenog tipa. Kazneno-popravni zavod za žene, okružni zatvor i vaspitno-popravni dom za maloletnike su poluotvorenog tipa. Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.

Fotografija 2. Kazneno-Popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica i objavljena u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

• U kazneno-popravne zavode otvorenog tipa spadaju, na primer, Kazneno-popravni zavod u Beogradu – Padinskoj Skeli, Kazneno-popravni zavod u Somboru, Kazneno-popravni zavod u Ćupriji i Kazneno-popravni zavod u Šapcu.
• Kazneno-popravni zavodi zatvorenog tipa u Srbiji su: Kazneno-popravni zavod u Nišu, Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravni zavod u Pančevu i Kazneno-popravni zavod u Kragujevcu.
• Kao primeri kazneno-popravnih zavoda zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem u Srbiji mogu se navesti Kazneno-popravni zavod u Požarevcu – Zabeli i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.
• Kazneno -popravni zavod za žene nalazi se u Požarevcu i on je poluotvorenog tipa.
• Kazneno-popravni zavod za maloletnike nalazi se u Valjevu i on je zatvorenog tipa. Specijalna zatvorska bolnica nalazi se u Beogradu i ona je zatvorenog tipa.

U Srbiji, okružni zatvori su poluotvorenog tipa i u njih spadaju, na primer, Okružni zatvor u Beogradu, Vranju, Zaječaru, Zrenjaninu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Negotinu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Prokuplju, Smederevu, Subotici, Užicu, Čačku…

Fotografija 3. Kazneno-Popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica i objavljena u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 

Odeljenja u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

U zavodima za izvršenje krivičnih sankcija mogu postojati otvorena, poluotvorena i zatvorena odeljenja. U zavodima otvorenog tipa postoje poluotvorena i otvorena odeljenja, a mogu da postoje i zatvorena odeljenja. U zavodima zatvorenog tipa postoje zatvoreno, poluotvoreno i otvoreno odeljenje. U okružnim zatvorima postoje zatvorena, poluotvorena i otvorena odeljenja. U Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu postoje zatvoreno, poluotvoreno, otvoreno odeljenje i posebno odeljenje za izdržavanje kazne maloletničkog zatvora. U zavodima u kojima se izvršava mera pritvora, postoje zatvorena odeljenja za izvršenje mere pritvora. U zavodima u kojima se izvršava kazna izrečena za prekršaj, postoji odeljenje za izvršenje kazne za prekršaj.

Fotografija 4. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Nakon stupanja u zavod, osuđeno lice se uvek najpre upućuje u prijemno odeljenje gde se može zadržati najduže trideset dana. U prijemnom odeljenju se upoznaje ličnost osuđenog, utvrđuje se stepen rizika, njegov kapacitet za promenu i njegove individualne potrebe u cilju određivanja individualizovanog programa postupanja i njegovog razvrstavanja u zatvoreno, poluotvoreno ili otvoreno odeljenje. Razvrstavanje osuđenog vrši se na osnovu različitih kriterijuma u koje spadaju: procenjeni stepen rizika, vrsta krivičnog dela, visina izrečene kazne, zdravstveno stanje, odnos osuđenog prema krivičnom delu, oblik krivice, ranija osuđivanosti i dr.

Tokom izvršenja kazne zatvora, u zavisnosti od stepena ostvarivanja programa postupanja, program postupanja može se izmeniti, te se osuđeno lice može naknadno razvrstati u grupu sa većim ili manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti. Kada osuđeni ostvaruje program postupanja, individualne ciljeve ili kada mu je naknadno utvrđen manji stepen rizika, može se naknadno razvrstati u grupu sa većim stepenom posebnih prava i pogodnosti. Nasuprot tome, osuđeni se može naknadno razvrstati u grupu sa manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti na osnovu disciplinske kazne za teži disciplinski prestup ili naknadno utvrđenog povećanog stepena rizika, ali i na osnovu disciplinske kazne za lakši disciplinski prestup, pokretanja novog krivičnog postupka ili izrečene nove kazne zatvora.

Osobenosti izvršenja kazne zatvora za organizovani kriminal u Srbiji

Za krivična dela koja se, u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, smatraju krivičnim delima organizovanog kriminala obrazuje se Posebno odeljenje za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.

Fotografija 5. Autor: Ana Batrićević.

Pod zakonom propisanim uslovima u ovo odeljenje upućuju se i lica osuđena za neka od sledećih krivičnih dela: terorizam i međunarodni terorizam, krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela ako je izvršeno u vezi sa nekima od nabrojanih krivičnih dela. Poslove održavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju obavljaju zaposleni u zavodima iz službi za obezbeđenje, koji su posebno obučeni i upućeni na rad u Posebno odeljenje.

Ana Batrićević

The post Vrste zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji first appeared on PrisonLIFE.