U svetu permanentno raste broj žena u zatvorima, i ovaj globalni trend je predmet brojnih istraživanja. Ali, da li tradicionalna kriminologija može da odgonetne ovaj fenomen? Kako se može objasniti povećan procenat žena koje učestvuju u trgovini drogom, vožnji pod uticajem nedozvoljenih supstanci ili alkohola, krađi ili nasilju i da li je moguće identifikovati jedan jedinstveni uzrok? Imajući u vidu kompleksnost problema, potrebno je istražiti sve njegove aspekte uključujući i diskurzivan porostor u kome se kriminalitet žena pojavljuje kao posledica pojačane društvene kontrole, manje tolerantne kriminalne politike i novih kulturnih obrazaca. Jedino na osnovu takve obimne analize moguće bi bilo doneti zaključke o uzrocima porasta kriminalnih aktivnosti žena. Treba imati u vidu povezanost kriminalizovanja žena i društvenog konteksta u kome se proces odvija, kao i vezu između viktimizacije žena i njihove kriminalizacije. Drugim rečima, potrebna je perspektiva feminističke kriminologije koja uzima u obzir drugačije epistemološke pozicije rasprava o kriminalitetu žene, kao i drugačija analitička sredstva kojima bi se razotkrilo šta vodi žene ka kriminalitetu, ali i kako one takođe bivaju kriminalizovane, marginalizovane i viktimizovane.

Dekriminalizovanje žene

Formalna kao i alternativna pravda mora poći od ideje da je kriminalizovana žena – marginalizovana žena. U tom smislu, neformlani prostori za ostvarivanje socijalne pravde treba da budu rukovođeni procesom dekriminalizacije žene. Procene efekata zatvorske kazne na kriminalitet zanemaruju nezaposlenost koja prati zatvaranje, troškove porodičnih poseta, odvajanje od dece i cinizam u odnosu na pravosudni sistem koji raste u grupama koje su socijalno isključene i marginalizovane. Često su žene koje su učinile kriminalno delo i same žrtve ozbiljnih krivičnih dela. Neoliberalno pomeranje odgovornosti sa društvenog na individualni nivo socijalnu i ekonomsku marginalizaciju predstavlja kao individualnu nesposobnost, a rodno ugnjetavanje kao lično psihološko svojstvo. U kontekstu kriminalizovanih žena to je značajna promena od ranijih ideja da država ima odgovornost da podrži ili rehabilituje žene. Sada je osuđenica odgovorna za upravljanje sobom, upravljanje sopstvenim potrebama i minimiziranje rizika za sebe i druge.

Neoliberalizam i komodifikacija kriminaliteta žena

Neoliberalizam kao ekonomski sistem ali i ideologija, sveprožimajući životni stil i dominantni svetonazor predstavlja zadati okvir unutar koga je žena kao kriminalizovana i marginalizovana prinuđena da sama pronalazi strategije otpornosti jer sistem prebacuje svu odgovornost na pojedinca, ne nudeći sveobuhvatna rešenja za probleme kao što je rodna nejednakost. Pa ipak, žene na intersekcionalni način reaguju na rodne, ekonomske, klasne i druge aspekte njihove egzistencije, nasuprot neoliberalnih predstava o ličnoj odgovornosti. Neoformalno-formalni kontekst pravde pruža ženama prostor i tehnike za podizanje obrazovnog nivoa, obuku, osnaživanje, uključujući državni i civilni sektor, kao i lokalnu zajednicu. Dodatni problem je tendencija neoliberalizma da sve komodifikuje, pa čak i nematerijalne fenomene i stilove življenja. Ne samo da se može govoriti o komodifikaciji zatvora i zatvorskog života u popularnoj kulturi, već je vidljva čak i komodifikacija kriminalizovane žene. S obzirom na to da je popularna kultura uvek politizovana, trendovi u industriji zabave zapravo reflektuju socijalne norme i ukazuju na to šta je sve društveno prihvatljivo. Primera radi, popularna serija „Narandžasto je novo crno“ (Orange is the New Black) ukazuje na to da postoji potreba za konzumiranjem zabavnog sadržaja inspirisanog voajerskim posmatranjem kriminalizovane žene ili žene u zatvoru.

Olivera Pavićević

The post Žene, Kriminal i Zatvor first appeared on PrisonLIFE.

Kriminologija i istraživanje kvaliteta zatvorskog života

Tokom protekle tri decenije, povećano je interesovanje za istraživanje kvaliteta života u međunarodnoj i nacionalnoj naučnoj i stručnoj javnosti. Koncept kvaliteta života u zatvorima se objašnjava pretpostavkom da bi osuđenici mogli bolje reagovati na tretman u kazneno-popravnim ustanovama ukoliko je njihovo zadovoljstvo na višem nivou. Brojni autori su analizirali značaj kvaliteta zatvorskog života kroz njegov odnos prema resocijalizaciji i smanjenju recidiva ili rizika od kriminala, kao krajnjim ciljevima rehabilitacije i pokušali da utvrde koji faktori na njega utiču. Jedan od prvih kriminologa koji je svoj istraživački rad fokusirao na kvalitet života u zatvorima je Alison Libling, profesorka kriminologije i krivičnog pravosuđa na Univerzitetu u Kembridžu i direktorka Centra za istraživanje zatvora Instituta za kriminologiju. Serija empirijskih i teorijskih istraživanja fokusiranih na kvalitet života u zatvoru pokušala je da pruži konceptualnu i metodološku osnovu za razumevanje zatvorskog života, uključujući njegovu prirodu, kvalitet, upravljanje i efekte zatvora.

MQPL upitnik

Složenost ovog konstrukta rezultirala je pojavom višedimenzionalnog instrumenta dizajniranog da ga proceni. Merenje kvaliteta zatvorskog života (‘Measuring the Quality of Prison Life’ – MQPL) je skala osmišljena je da nam pomogne da razumemo savremeno iskustvo zatvora i zatvorskog života i njihove uticaje. Zatvorsko iskustvo se posmatra kao višedimenzionalno. Sagledavanjem svakodnevnog iskustva osuđenika i zatvorskog osoblja, identifikovano je nekoliko ključnih dimenzija: poštovanje, humanost, odnosi između osoblja i zatvorenika, podrška, poverenje, pravičnost, red, sigurnost, dobrobit, lični razvoj, porodični kontakti, moć, smisao i pristojnost.

Sveobuhvatna analiza kvaliteta života u zatvorima

Konačni skup dimenzija skale MQPL je tematski grupisan u pet sveobuhvatnih kategorija: dimenzije harmonije; dimenzije profesionalizma; bezbednosne dimenzije; dimenzije uslova života u zatvoru i kontakta sa porodicom; i dimenzije dobrobiti, blagostanja i razvoja. Navedeno predstavlja pažljivo izbalansiran konceptualni okvir za preispitivanje moralnog kvaliteta zatvora na osnovu iskustva osuđenika. Ova skala je alat za preispitivanje i analizu, kao i za „identifikovanje simptoma” koji su indikatori moralnih promašaja i težnje za legitimnošću, kako objašnjava autorka, prof. Libling.

Dimenzije harmonije uglavnom predstavljaju interpersonalne i odnosne aspekte zatvorskog iskustva. Ova kategorija obuhvata dolazak u zatvor, poštovanje/pristojnost, odnos zaposlenih i osuđenih lica, humanost, pristojnost, brigu o ranjivim grupama, kao i pomoć i podršku.

Dimenzije profesionalizma se odnose na bitne karakteristike rada zatvora, a uključuju komunikacijske veštine, kompetencije, znanje, iskustvo i stručnost, internalizovane i organizacione vrednosti. Dimenzije profesionalizma se sastoje od profesionalizma zaposlenih, birokratske legitimnosti, pravičnosti, kao i organizacije i doslednosti.

Bezbednost i blagostanje u zatvorima

Bezbednosne dimenzije se odnose na vladavinu zakona i njihovu adekvatnu primenu, na propise i bezbednost, a uključuju očuvanje reda i bezbednost, sigurnost osuđenika, prilagođavanje osuđenika, i droga i zloupotreba. Drugim rečima, to su vladavina prava, pravilno korišćenje ovlašćenja, regulisanje ponašanja i obezbeđenje bezbednosti.

Sledeće, Dimenzije uslova života u zatvoru i kontakta sa porodicom obuhvataju aspekte uslovi i kontakt sa porodicom. Na kraju, Dimenzije dobrobiti, blagostanja i razvoja su povezane se aspektima ličnog razvoja, lične autonomije, dobrobiti i blagostanja, i uznemirenosti. Uopšteno, dimenzija se odnosi na to kako osuđenici doživljavaju svoje blagostanje, koji je njihov kapacitet da deluju samostalno, koji je nivo podrške njihovom ličnom razvoju, itd.

—————————————————————–

Tekst je delom preuzet od: Ilijić, Lj., Milićević, M., & Pavićević, O. (2020). Approaches and methods in the quality of prison life assessing – Measuring social and moral climate in prisons. In G. Nedović & F. Eminović (Eds.), Approaches and models in special education and rehabilitation: thematic collection of international importance (pp. 85–96). University, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Publishing Center of the Faculty.

The post Kvalitet zatvorskog života i njegova procena first appeared on PrisonLIFE.