Zašto nam treba feministička kriminologija?
U svetu permanentno raste broj žena u zatvorima, i ovaj globalni trend je predmet brojnih istraživanja. Ali, da li tradicionalna kriminologija može da odgonetne ovaj fenomen? Kako se može objasniti povećan procenat žena koje učestvuju u trgovini drogom, vožnji pod uticajem nedozvoljenih supstanci ili alkohola, krađi ili nasilju i da li je moguće identifikovati jedan jedinstveni uzrok? Imajući u vidu kompleksnost problema, potrebno je istražiti sve njegove aspekte uključujući i diskurzivan porostor u kome se kriminalitet žena pojavljuje kao posledica pojačane društvene kontrole, manje tolerantne kriminalne politike i novih kulturnih obrazaca. Jedino na osnovu takve obimne analize moguće bi bilo doneti zaključke o uzrocima porasta kriminalnih aktivnosti žena. Treba imati u vidu povezanost kriminalizovanja žena i društvenog konteksta u kome se proces odvija, kao i vezu između viktimizacije žena i njihove kriminalizacije. Drugim rečima, potrebna je perspektiva feminističke kriminologije koja uzima u obzir drugačije epistemološke pozicije rasprava o kriminalitetu žene, kao i drugačija analitička sredstva kojima bi se razotkrilo šta vodi žene ka kriminalitetu, ali i kako one takođe bivaju kriminalizovane, marginalizovane i viktimizovane.
Dekriminalizovanje žene
Formalna kao i alternativna pravda mora poći od ideje da je kriminalizovana žena – marginalizovana žena. U tom smislu, neformlani prostori za ostvarivanje socijalne pravde treba da budu rukovođeni procesom dekriminalizacije žene. Procene efekata zatvorske kazne na kriminalitet zanemaruju nezaposlenost koja prati zatvaranje, troškove porodičnih poseta, odvajanje od dece i cinizam u odnosu na pravosudni sistem koji raste u grupama koje su socijalno isključene i marginalizovane. Često su žene koje su učinile kriminalno delo i same žrtve ozbiljnih krivičnih dela. Neoliberalno pomeranje odgovornosti sa društvenog na individualni nivo socijalnu i ekonomsku marginalizaciju predstavlja kao individualnu nesposobnost, a rodno ugnjetavanje kao lično psihološko svojstvo. U kontekstu kriminalizovanih žena to je značajna promena od ranijih ideja da država ima odgovornost da podrži ili rehabilituje žene. Sada je osuđenica odgovorna za upravljanje sobom, upravljanje sopstvenim potrebama i minimiziranje rizika za sebe i druge.
Neoliberalizam i komodifikacija kriminaliteta žena
Neoliberalizam kao ekonomski sistem ali i ideologija, sveprožimajući životni stil i dominantni svetonazor predstavlja zadati okvir unutar koga je žena kao kriminalizovana i marginalizovana prinuđena da sama pronalazi strategije otpornosti jer sistem prebacuje svu odgovornost na pojedinca, ne nudeći sveobuhvatna rešenja za probleme kao što je rodna nejednakost. Pa ipak, žene na intersekcionalni način reaguju na rodne, ekonomske, klasne i druge aspekte njihove egzistencije, nasuprot neoliberalnih predstava o ličnoj odgovornosti. Neoformalno-formalni kontekst pravde pruža ženama prostor i tehnike za podizanje obrazovnog nivoa, obuku, osnaživanje, uključujući državni i civilni sektor, kao i lokalnu zajednicu. Dodatni problem je tendencija neoliberalizma da sve komodifikuje, pa čak i nematerijalne fenomene i stilove življenja. Ne samo da se može govoriti o komodifikaciji zatvora i zatvorskog života u popularnoj kulturi, već je vidljva čak i komodifikacija kriminalizovane žene. S obzirom na to da je popularna kultura uvek politizovana, trendovi u industriji zabave zapravo reflektuju socijalne norme i ukazuju na to šta je sve društveno prihvatljivo. Primera radi, popularna serija „Narandžasto je novo crno“ (Orange is the New Black) ukazuje na to da postoji potreba za konzumiranjem zabavnog sadržaja inspirisanog voajerskim posmatranjem kriminalizovane žene ili žene u zatvoru.
Olivera Pavićević