Moralni aspekt zatvorskog tretmana podrazumeva uvažavanje osuđenog lica kao moralnog delatnika koji je pogrešio i koji ima, ne samo dužnost da se iskupi, već i da sagleda svoju grešku kroz poimanje sebe kao moralnog delatnika. Identitetski preobražaj uključuje prihvatanje dužnosti, odgovornosti i slobode za iskupljenje, a zatvorski tretman takav cilj treba da učini dostižnim. Propadanje učinioca krivičnog dela kao moralnog bića, pod okolnostima koje predstavljaju atak na njegov moralni integritet pospešuje rizik od negativnih scenarija i povećava verovatnoću povrata. Osnaživanje u pravcu moralnog delanja podrazumeva zaštitne faktore koji podstiču osećanje kompetentnosti, motivaciju i ciljeve za budućnost. Pozitivna moralna klima u zatvorskim zajednicama pruža mogućnost za pronalaženje sopstvenih kapaciteta za promenu, kako ličnu, tako i promenu okolnosti koje potencijalno dovode do nevolje, uprkos situacionoj snazi okruženja.

Crtež čiji je autor osuđeno lice, Okružni zatvor u Beogradu, 2023. Autor fotografije: Ana Batrićević

U kontekstu ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, omalovažavanje osuđenih lica kao ličnosti šalje izuzetno snažnu poruku, jer ono zapravo predstavlja osudu zajednice koja je izražena kroz delovanje kaznenih institucija. Takav odnos prema osuđenim licima odbacuje Kantovo uverenje da se „predispozicija ka dobru” nikada ne može u potpunosti izgubiti, kao i da poštovanje učinilaca krivičnih dela kao moralnih delatnika predstavlja bar jednu od funkcija kazne. Naime, kazna treba da sadrži poruku koja podstiče učinioca krivičnog dela da razmisli o svom pogrešnom postupanju i da se posveti samoreformisanju, kako u kontekstu kršenja zakona, tako i u kontekstu moralne krivice.

Kazna koja inhibira sposobnost moralnog promišljanja, ne samo zbog svoje težine, već i zbog uslova pod kojima se izvršava, ne umanjuje sposobnost osuđenih lica za samorefleksiju i moralnu reformu, već njihovu motivaciju da sagledaju zbog čega je njihovo ponašanje pogrešno. Stoga, treba istaći da odnos države i institucija za izvršenje krivičnih sankcija prema osuđenim licima ne treba da predstavlja faktor ograničenja mogućnosti lične transformacije osuđenih lica, ako već nije deo procesa njihove moralne reforme. Takođe, tradicionalnom retributivnom zahtevu da kazna bude srazmerna težini krivičnog dela treba dodati i zahtev da kazna ne treba da bude koncipirana tako da potkopava izglede za popravljanje osuđenih lica. Uslovi pod kojima se izvršavaju kazne jednake po vrsti i meri mogu se značajno razlikovati, što će se odraziti i na ishode procesa moralne samorefleksije i transformacije na više načina. Neadekvatnost kazne (težina) i uslova izvršenja kazne (poniženje) imaju za posledicu osećanje socijalne odbačenosti, odustajanje od lične promene i usvajanje etikete nepopravljivosti. Takvo stanje proizvodi negativna osećanja kao što su ogorčenost i mržnja, ne samo prema zajednici u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, već i prema široj društvenoj zajednici, njenim vrednostima i pravilima. Razumevanje nameravanih i nenameravanih neželjenih efekata lišenja slobode proizvodi ozbiljne implikacije u odnosu na tretman osuđenih lica i snižavanje stope recidiva. I najbolje osmišljeni programi rada sa osuđenim licima, poput njihovog obrazovanja ili profesionalnog osposobljavanja mogu biti sistematski potkopani usled negativnih posledica samog proseca zatvaranja.

Indirektni i suptilniji uzroci patnje i degradacije osuđenih lica uključuju moralne povrede ličnosti koje mogu ostati skrivene iza, na prvi pogled, korektnih uslova života u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Nedostatak stvarne brige za osuđena lica ne podrazumeva isključivo dehumanizujuće načine postupanja i ophođenja niti grubo ili okrutno ponašanje. Svakako, slučajevi zlostavljanja osuđenih lica, kao i izrazito nedoličnog ponašanja predstavnika izvršne vlasti, ne smeju se izgubiti iz vida, jer su oni neretko prisutni, u okviru „šire institucionalne kulture zlostavljanja”.

Shodno potrebi da se moralna dimenzija zatvorskog života uspostavi kroz odnose poštovanja, očuvanja dostojanstva i integriteta, možemo razlikovati proces rehabilitacije osmišljen kao unapređenje profesionalnih znanja i veština osuđenih lica, i proces moralne reforme koja uključuje promenu identitetskih svojstava – transformaciju od kriminalnog ka nekriminalnom sopstvu. Pri tome treba naglasiti da sagledavanje sopstvenih kriminalnih izbora kao pogrešnih čini suštinu moralne (samo)reforme osuđenih lica.

Olivera Pavićević

The post Moral i zatvor first appeared on PrisonLIFE.

Istraživanja potvrđuju da interakcija sa životinjama kod ljudi smanjuje stres i agresiju, pojačava empatiju, podstiče odgovornost za druge i doprinosi opštem mentalnom i fizičkom zdravlju i blagostanju. Terapija uz pomoć životinja primenjuje se sa ciljem da pomogne ljudima da se suoče sa najrazličitijim izazovima: poteškoćama prilikom učenja, post-traumatskim stresnim poremećajem, depresijom, strahovima, fobijama, anksioznošću, besom… U skladu sa tim, terapeutske životinje sve češće ulaze u: škole, bolnice, centre za dnevni boravak starijih osoba i dece, ali i ustanove za izvršenje krivičnih sankcija.

Fotografija 1. Azil za pse u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o primeni programa resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima i objavljena u monografiji Batrićević, A. (2019) Druga šansa: Rad osuđenika sa psima u KPZ Sremska Mitrovica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Program resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima

Program zasnovan na resocijalizaciji osuđenih lica kroz rad sa napuštenim psima primenjuje se u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici od 2017. godine. Osuđenici koji to žele i za koje stručni tim zavoda oceni da su za to podobni, mogu učestvovati u programu rada sa psima, tokom kojeg se staraju o napuštenim psima i stiču osnovna znanja o njihovoj dresuri. Na početku, program se primenjivao samo u poluotvorenom delu zavoda da bi sredinom 2019. godine, sedam pasa bilo smešteno u zatvoreni deo ovog kazneno-popravnog zavoda. U pitanju je deo zavoda sa maksimalnim obezbeđenjem, a samim tim i sa većim ograničenjima i intenzivnijim zatvorskim deprivacijama. U ovaj deo kazneno-popravnog zavoda smeštena su osuđena lica kojima su izrečene duže kazne lišenja slobode. Zbog toga, rad sa psima za njih ima poseban značaj i još više doprinosi da se na konstruktivan način suoče sa lišenjem slobode i deprivacijama koje je nužno prate.

Fotografija 2. Rad osuđenih lica sa psima u zatvorenom delu Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o primeni programa resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima i objavljena u monografiji Batrićević, A. (2020) Sloboda u krugu. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Azil za pse u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici

Ono što program resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici čini posebnim jeste okolnost da su psi sa kojima osuđenici rade smešteni u azilu, koji se nalazi unutar zatvorskog kompleksa. Više od 200 pasa zbrinuto je u okviru ove ustanove za izvršenje krivičnih sankcija. Oni borave u prostoru koji je čist, topao i prilagođen njihovim potrebama, dostupna im je veterinarska nega, a osuđena lica ih hrane, čiste, kupaju, četkaju, ali i dresiraju, kako bi ih pripremili za udomljavanje. Naime, zaposleni u zavodu koji imaju posebna znanja i veštine potrebne za rad sa psima i dresiranje pasa, podučavaju osuđena lica kako da dresiraju pse. Na taj način, psi se dresiraju i uče osnovnim komandama, što povećava njihove izglede da pronađu novi dom.

Fotografija 3. Rad osuđenih lica sa psima u zatvorenom delu Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o primeni programa resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima i objavljena u monografiji Batrićević, A. (2020) Sloboda u krugu. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Efekti programa rada osuđenih lica sa psima

Već od samog početka primene programa resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima, pokazale su se njegova višestruko korisna i pozitivna dejstva. Pre svega, napušteni psi se sklanjanu sa ulice i smeštaju u azil, gde se sa njima postupa humano i u skladu sa osnovnim principima dobrobiti životinja. Nekada napušteni, ovi psi su sada zaštićeni i spremni za udomljavanje od strane svih zainteresovanih građana. Osim toga, učestvovanjem u programu rada sa psima, osuđenim licima se pruža prilika da steknu sertifikat o završenoj obuci za rad sa psima i zaposle se nakon izdržane kazne. Time se nastoji doprineti njihovnom vraćanju u redovne životne tokove i iznalaženju zakonitog izvora prihoda nakon izdržane kazne. Konačno, pozitivno dejstvo svakodnevne interakcije sa psima dovelo je i do brojnih pozitivnih promena u raspoloženju i međuljudskim odnosima u zavodu – kako između samih osuđenih lica, tako i između osuđenih lica, sa jedne strane, i zaposlenih u zavodu, sa druge.

Fotografija 4. Rad osuđenih lica sa psima u zatvorenom delu Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o primeni programa resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima i objavljena u monografiji Batrićević, A. (2020) Sloboda u krugu. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Rad sa psima kao podsticaj za lični razvoj

Kroz svakodnevnu interakciju sa životinjama, osuđena lica stiču prostor da a rade na sebi i da ponovo razviju osećaj empatije, odgovornosti i poverenja. To potvrđuju i njihove reči, kojima opisuju da ih provođenje slobodnog vremena sa životinjama ispunjava osećajem smirenosti, da im daje pozitivnu energiju, kao i da im pomaže da se na adekvatan način suoče sa neprijatnostima i konfliktnim situacijama. Osuđena lica koja rade sa psima ističu i to da im njihove porodice pružaju veliku podršku da istraju u ovakvoj vrsti angažovanja, te da su ponosni na njihov rad. Neki od njih odlučili su da udome pse sa kojima su radili tokom programa. U tom smislu, pozitivan primer predstavlja porodica jednog od osuđenih lica koja je usvojila psa iz azila dok je on još bio na izdržavanju kazne.

Fotografija 5. Rad osuđenih lica sa psima u zatvorenom delu Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o primeni programa resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima i objavljena u monografiji Batrićević, A. (2020) Sloboda u krugu. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Mogući efekti resocijalizacije kroz rad sa psima na smanjenje recidivizma

Iako je rano u ovom trenutku govoriti o efektima programa rada osuđenih lica sa psima na smanjenje recidivizma, odnosno ponovnog vršenja krivičnih dela, budući da je kratak period njegove primene, te da se mnogi od učesnika u programu još uvek nalaze na izdržavanju kazne, ono što se prema rečima osuđenih lica i zaposlenih u zavodu može primetiti jeste: pozitivna atmosfera, smirenost, smanjenje tenzije u svakodnevnoj komunikaciji kako između samih osuđenih lica, tako i između osuđenih lica i zaposlenih u zavodu… Sve to zahvaljujući prisustvu pasa i svakodnevnom radu sa njima, uzajamnoj ljubavi i saosećanju, koje interakcija sa životinjama budi kod svakog čoveka. Ipak, odgovor na pitanje da li je i u kolikoj meri ovaj program resocijalizacije osuđenih lica delotvoran u pogledu suzbijanja povrata zahteva sprovođenje dugoročnih i sveobuhvatnih istraživanja i praćenja statistika povrata i učestvovanja u ovom programu tokom narednih nekoliko godina, pa čak i decenija. Ono što je u ovom trenutku nesporno, jesu njegovi neposredni pozitivni efekti na osuđena lica, životinje i širu zajednicu, zbog čega se njegova primena inicira i planira i u drugim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji.

Fotografija 6. Rad osuđenih lica sa psima u zatvorenom delu Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o primeni programa resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima i objavljena u monografiji Batrićević, A. (2020) Sloboda u krugu. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Ana Batrićević

The post Resocijalizacija osuđenih lica kroz rad sa psima first appeared on PrisonLIFE.

Osuđena lica su se ogrešila o neke osnovne norme društva čime njihova prava bivaju ograničena, ali je takođe ograničena i empatija koju oni mogu dobiti od javnosti. Iako ne treba umanjiti značaj počinjenog dela, treba imati u vidu da je većina prestupnika osuđena zbog ne-nasilnih kriminalnih dela koja često imaju veze sa zavisnošću od droga. Najveći broj osuđenih lica na kraju biva pušteno iz zatvora, ali se sa psihičkim problemima (koje razviju ili koji se pogoršaju tokom perioda zatvorskog života) uvećava i rizik za ponavljanjem prestupa.

Pored toga, osuđena lica često karakteriše slabije fizičko i psihičko zdravlje, zavisnost od alkohola i droga i mentalni poremećaji. Istovremeno, pristup zdravstvenim uslugama im je ograničen kako u zajednici tako i u pritvoru. Na to se nadovezuju dodatni faktori poput siromaštva, nezaposlenosti, dugovanja, lošeg obrazovanja i lošeg statusa u društvu. Kako onda na tako vulnerabilnu grupu utiče iskustvo zatvorskog života?

Uticaj zatvora na psihičko zdravlje

Vreme provedeno u zatvoru predstavlja posebno iskustvo koje sa sobom povećan rizik od pogoršanja psihičkog zdravlja. Jedan od glavnih stresnih faktora jeste ograničenje slobode. Sloboda fizičkog kretanja je ograničena pomoću zidova, rešetaka, ćelija, uskih puteva i hodnika, ali takođe i putem različitih vidova kontrole svakodnevnih aktivnosti. Osuđenim licima je unapred određeno koliko dugo spavaju, šta jedu, kakvim se delatnostima bave i koliko vremena imaju za fizičke aktivnosti. Uprkos tome, zatvorsko iskustvo takođe često karakteriše monotonija i nedostatak stimulacije. Suočeni sa takvim uslovima života, neki osuđenici posežu za nedozvoljenim supstancama kako bi se nosili sa dosadom.

Drugi jednako važan faktor koji negativno utiče na psihičko zdravlje jeste izolacija i otuđenost od društva. Osuđena lica su fizički odvojena od porodice i prijatelja, a to otežava održavanje interpersonalnih odnosa, pre svega zato što neophodne bezbednosne mere unutar zatvora negativno utiču na komunikaciju. Za roditelje poseban stres predstavlja odvajanje od dece, gde je pored krivice i anksioznosti, prisutan i strah od gubitka bliske veze roditelja i deteta.

Destruktivni ishodi i strukture ličnosti

Gubitak slobode, autonomije i manjak svrsishodnosti čini pogodno tlo za razvoj bolesti zavisnosti i osećaja bespomoćnosti, kao i stvaranju ili povećanju nivoa stresa, frustracije i besa. Povrh toga, dugotrajni periodi usamljenosti i izolacije od spoljašnjeg sveta praćeni brigom doprinose intenziviranju tenzije. Takvu stvorenu ili uvećanu (postojeću) tenziju, može činiti konstelacija emocija poput intenzivne krivice, anksioznosti, depresivnosti, straha, besa, agresije. U zavisnosti od toga na koji način se osoba novi sa ovim emocijama, moguće je da dođe do destruktivnog ponašanja i tragičnih ishoda.

Destruktivno ponašanje, bilo da je ono usmereno ka sebi ili ka drugima, vezano je za određene strukture ličnosti. Kada su osuđena lica destruktivna prema sebi, njihove dominantne emocije su depresivnost i anksioznost, a one rezultiraju povlačenjem i izolacijom od drugih ili različitim oblicima samopovređivanja sa kojima se javlja i povećani rizik od samoubistva. U slučaju destruktivosti koja je usmerena prema drugima, prisutna su osećanja gneva koja se manifestuju kroz impulsivnost i agresiju, a često rezultiraju nasiljem. Otud su destruktivni ishodi, bilo kroz samopovređivanje ili povređivanje drugih povod za ispitivanje kako struktura ličnosti tako i adekvatnsti ili prilagođenosti tretmana.

Psihičko Zdravlje i Recidivizam

Jedan od aspekata rada na poboljšanju kvaliteta života u zatvorima čini istraživačka delatnost usmerena na analize uzroka destruktivnih ishoda u zavisnosti od individualnih karakteristika ličnosti i ličnih iskustava kao i prilagođenosti tretmana. Osobe sklone povređivanju sebe ili drugih moguće je stabilizovati i popraviti njihovo psihičko zdravlje tokom boravka u zatvoru što takođe može dugoročno smanjiti recidivizam. Pozitivni efekti naročito su vidiljvi kada se prioritizuje popravni aspekt ponašanja. Na taj način se neguje sistem koji prepoznaje da tretman treba da pripremi osuđena lica za povratak u zajednicu.

Nikola Drndarević

The post Iskustvo zatvorskog života: psihološki aspekti first appeared on PrisonLIFE.

Zatvorska socijalna klima je termin kojim se popularno predstavljaju ona svojstva zatvora koja mogu imati značajan uticaj na ponašanje pojedinaca. Zatvorska socijalna klima opisuje kako je zapravo živeti i raditi u zatvorskoj sredini, uključujući pri tome, međuljudske odnose, ali i materijalne i organizacione dimenzije zatvorskog života1.

U literaturi ne postoji saglasnost oko definisanja i terminološkog određenja pojma zatvorske socijalne klime, ali postoji opšte priznanje da svaki zatvor ima svoj određeni „karakter”, koji utiče na dobrobit i ponašanje osuđenika tokom i nakon izvršenja zatvorske kazne. Drugim rečima rečeno, koncept zatvorske klime oličava ideju da „bolovi zatočeništva” mogu varirati u zavisnosti od uslova zatočeništva.

Zatvorska socijalna klima se često definiše kao „materijalna, socijalna i emocionalna stanja date jedinice i podrazumeva interakciju između faktora“, ili kao „skup svojstava ili uslova koji se odnose na klimu unutrašnjeg okruženja, njenu organizaciju, onako kako je percipiraju njeni članovi“. Često se u literaturi koristi i sinonimno sa terminima zatvorsko okruženje, socijalna klima, moralna klima, institucionalna klima i sl.

Dakle, pojam zatvorske socijalne klime je multidimenzionalni konstrukt, koji se sastoji od različitih komponenti koje opisuju kako (na koji način) osuđenici i/ili osoblje doživljavaju određenu (zatvorsku) jedinicu. Ove komponente sadrže niz karakteristika, koje uključuju (ali se ne ograničavaju samo na to) npr. koliko su osuđenici i osoblje bezbedni od pretnji agresijom i nasiljem (od strane drugih osuđenika), koliko je prisutna podržavajuća terapijska usmerenost, u kojoj meri su zadovoljene fizičke/psihološke potrebe osuđenika, i u kojoj meri se vidi da sredina (zatvorska) pruža priliku za učenje novih veština i usvajanje prosocijalnog ponašanja.

Zašto je važna zatvorska socijalna klima?

Stručna naučna javnost poslednjih decenija usmerava sve veću pažnju ka izučavanju zatvorske socijalne klime.

Istraživanja ukazuju na podatak da karakteristike zatvorske socijalne klime zapravo posreduju između osuđenika i rehabilitacionih ili terapijskih mera. Drugim rečima, zatvorska socijalna ili institucionalna klima potencijalno može da olakša uspešnu rehabilitaciju osuđenika ili pak, da ometa njen napredak2.

Značaj merenja i razmatranja zatvorske klime je ključan za razumevanje onoga što se dešava u zatvoru, kao i onoga što se može očekivati nakon otpuštanja iz zatvora.

Razlike u klimi u pojedinim zatvorima ili zatvorskim jedinicama smatraju se izuzetno značajnim jer se pretpostavlja da je bolja zatvorska klima povezana s pozitivnijim ponašanjem osuđenika, većim stepenom njihovog blagostanja, boljim mentalnim zdravljem, manjim brojem disciplinskih prestupa i nižim stepenom agresije, kao i nižom stopom recidivizma osuđenika.

Veliki broj studija je naglasio važnost i uticaj koji zatvorska socijalna klima ima na odnos i zadovoljstvo odnosima osoblja i osuđenika, prilagođavanje osuđenika na zatvaranje i zatvorski (formalni) režim, kao in a učestalost fizičkog i verbalnog nasilja. Istraživanja su takođe dokumentovala da stimulativno zatvorsko okruženje može povećati spremnost i motivaciju osuđenika za aktivnije uključivanje u tretmane rehabilitacije.

Jedan od načina da se poboljša zatvorska socijalna klima jeste traganje za faktorima koji su promenljivi (od strane uprave) i koji su povezani sa osuđeničkom percepcijom zatvorskih uslova, kao što je postupanje sa osuđenicima. Izrazito nepoštovanje, nepošteno ili ponižavajuće postupanje dovode do psihološke patnje, besa, napetosti i depresije. Usmerenost ili sprečavanje ovih štetnih aspekata zatvorskog života i promocija pozitivnih međuljudskih odnosa mogu sprečiti negativne ishode i nasilje u zatvorskim zajednicama.

Čini se da ne treba posebno naglašavati važnost umanjivanja negativnih efekata zatvora, ne samo iz humanih razloga, već i zbog znatno šire brige za bezbednost, ali i zbog toga što negativna zatvorska socijalna klima može imati štetne posledice koje prevazilaze trajanje zatvorske kazne.

Ljeposava Ilijić

____________________

1 Preuzeto iz: Ilijić, Lj., Milićević, M., & Pavićević, O. (2022). Osvrt na početke proučavanja zatvorske socijalne klime i razvoj instrumenata za procenu. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, br. 1/2022.
2 Preuzeto iz: Ilijić, Lj. (2021). Zatvorska socijalna klima – pojam, faktori i značaj zatvorske socijalne klime. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, Vol. XL, br. 2-3. str. 59-76. doi: 10.47152/ziksi202123024

The post Zatvorska socijalna klima first appeared on PrisonLIFE.