Istraživanja pokazuju da se kod osuđenih lica koja se bave hortikulturom ili borave u ozelenjenom prostoru uočavaju brojne pozitivne promene. Ređe se ponašaju autodestruktivno, ređe učestvuju u nezakonitim aktivnostima, postaju manje sklona zloupotrebi droga, anksioznosti, depresiji i rizičnom ponašanju, radije prihvataju pomoć, ređe imaju zdravstvene tegobe, i beleže nižu stopu povrata. Potvrđeno je da bavljenje baštovanstvom ili boravak u vrtu tokom izdržavanja kazne izaziva pozitivne i dugoročne emocionalne i psihološke promene kod osuđenih. Primećeno je i da se učesnici u takvim programima ređe ponašaju neprijateljski, da lakše stiču samopouzdanje i samopoštovanje, kao i da razvijaju sposobnost rešavanja problema, donošenja odluka i osećaj odgovornosti.

Fotografija 1. Kazneno-popravni zavod u Nišu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Pravni okviri za ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Pravo na zdravu životnu sredinu zagarantovano je Ustavom Republike Srbije prema kojem je svako odgovoran za zaštitu životne sredine i dužan da je čuva i poboljšava. Ustav Republike Srbije zabranjuje diskriminaciju, što znači da pravo na zdravu životnu sredinu pripada svim građanima, uključujući i one koji su lišeni slobode. Spisak subjekata koji su prema Zakonu o zaštiti životne sredine odgovorni za njeno očuvanje obuhvata širok krug pojedinaca, organa i institucija i nema prepreka da mu se priključe i ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, u meri u kojoj se u njima odvijaju aktivnosti bitne za životnu sredinu. Zakon o zaštiti životne sredine obavezuje različite subjekte da podstiču jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine kroz obrazovanje i vaspitanje, što je moguće sprovoditi i u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Fotografija 2. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Normativni okvir za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji ostavlja prostora za primenu ozelenjavanja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija propisuje da smisao izvršenja krivičnih sankcija čine resocijalizacija i socijalna reintegracija, a ozelenjavanje prostora u kojima borave osuđena lica upravo ima za cilj da te procese pospeši. Stoga se može reći da ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija doprinosi ostvarenju svrhe krivičnih sankcija. Lišenje slobode ne podrazumeva stalan boravak u zatvorenom, već i boravak na otvorenom, ali u okviru zatvorskog kompleksa. Jedina ograničenja proizlaze iz suštine lišenja slobode kretanja, iz prirode režima života u zatvoru i zahteva bezbednosti. Ograničenje slobode zavisi i od tipa zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Ozelenjavanje uključuje i angažovanje osuđenih lica na različitim programima rada, ali i njihovu edukaciju u oblasti hortikulture, te su za to pitanje bitne i odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija  kojma su regulisani rad i obrazovanje osuđenih.

Sprovođenje ozelenjavanja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija

Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija povezano je sa angažovanjem osuđenih u okviru programa rada ili terapije, ali se može sprovoditi i od strane drugih lica. Programi rada osuđenih lica u baštama primenjuju se kao terapijski programi koji podstiču njihov rad na sebi, ali predstavljaju i povlasticu koju mogu steći zahvaljujući uzornom ponašanju. Ovakvi programi imaju i edukativni karakter pošto doprinose razvoju ekološke svesti i pomažu učesnicima da steknu znanja kako bi nakon izdržane kazne pronašli legalno zaposelnje i izvor prihoda. U većini ustanova za izvršenje krivičnih sankcija osuđena lica dobijaju potvrdu o stečenom znanju, što im povećava zapošljivost, ali i samopouzdanje i samopoštovanje.

Fotografija 3. Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici

KPZ u Sremskoj Mitrovici posvećuje pažnju ozelenjavanju, a sarađuje i sa javnim preduzećima “Srbija šume” i “Vojvodina šume“, te učestvuje u akcijama pošumljavanja širom Srbije. Zavod ima 750 hektara obradive zemlje, na kojoj rade osuđena lica. Od toga je 7 hektara pod zasadima voća – kruške, jabuke i šljive. U zavodu postoje i dva plastenika. U zavodu se realizuje projekat u okviru kojeg se osuđena lica uče voćarstvu, a voće se prodaje na tržištu. I na uzgajanju povrća angažovana su osuđena lica, a povrće koje se proizvede u zavodu koristi se za ishranu.

Kazneno-popravni zavod u Požarevcu-Zabeli

KPZ u Požarevcu-Zabeli ima oko 3 hektara površine pod stablima, uključujući i pošumljeni prostor i uređeni park, tako da je ceo prostor okružen pojasom zelenila. Pošumljene površine su pod mešovitim vrstama četinara i lišćara koje su zasadila osuđena lica. Zavodu pripada oko 180 hektara obradivog zemljišta, na kojem se uzgajaju poljoprivredne kulture. Osuđena lica učestvuju u obradi poljoprivrednog zemljišta zavoda i u pošumljavanju, pomažući preduzeću “Srbija šume”. U spoljnoj bašti gaji se sezonsko povrće za ishranu osuđenih, zaposlenih u zavodu i za hotel u okviru zavoda. U zavodu se gaje i rasadi cveća, uglavnom u staklenicima i plastenicima. U KPZ u Požarevcu-Zabeli već godinama se dva puta godišnje organizuje kurs na kojem osuđena lica stiču znanja i veštine za uzgoj povrća u zatvorenim prostorima.

Fotografija 4. Kazneno-popravni zavod u Požarevcu – Zabeli. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu

U KPZ za žene u Požarevcu ozelenjavanje prostora je veoma zastupljeno – zbog estetskih ali i praktičnih razloga. Osim površina za slobodne aktivnosti na otvorenom, zavod ima i baštu, plastenik, staklenik i otvorene površine na kojima se gaje razne vrste povrća i voća. Osuđenice su angažovane na održavanju zasada u zavodu, a mnoge koje imaju pravo da rade van zavoda zaposlene su na održavanju gradskih zelenih površina ili na ergeli Ljubičevo. Kod osuđenica postoji interesovanje za hortikulturu. One rade pod nadzorom službenih lica, koja prate njihov rad, daju im uputstva na dnevnom nivou, obezbeđuju im sredstva za rad i zaštitu na radu.

Fotografija 5. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod u Nišu

U KPZ u Nišu nastoji se da okruženje bude zeleno i humano, a vodi se računa o tome da ozelenjavanje zavodskih površina ima i praktičnu svrhu – u smislu radnog angažovanja osuđenih lica i uzgajanja poljoprivrednih kultura. Osuđena lica koja to žele su uključena u obuku za biljnu proizvodnju i rad na poslovima ratarske i povrtarske proizvodnje. Osuđena lica rade i na uređenju zelenih površina i uzgoju cveća u zavodu, a bave se i izradom parkovskih mobilijara i uređivanjem javnih zelenih površina i učestvuju u akcijama pošumljavanja.

Fotografija 6. Kazneno-popravni zavod u Nišu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Budućnost ozelenjavanja ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija predstavlja višestruko korisnu tendenciju – za osuđena lica, za zaposlene, za širu zajednicu i životnu sredinu. Proces ozelenjavanja donosi psihološku, estetsku, ekonomsku i ekološku korist, te mu i dalje treba posvećivati pažnju. Kod osuđenih lica izražen je visok stepen entuzijazma za ozelenjavanje, a postoji i spremnost donosilaca odluka da i dalje rade na ozelenjavanju ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, te se može očekivati da u budućnosti i više površina u okviru njih bude obogaćeno biljnim svetom.

Ana Batrićević

The post Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji – Propisi i primeri dobre prakse first appeared on PrisonLIFE.

U okružni zatvor upućuju se osuđena lica kojima je izrečena kazna zatvora čije trajanje ili ostatak trajanja posle uračunatog pritvora i drugog lišenja slobode u vezi sa krivičnim delom ne prelazi jednu, a izuzetno dve godine, dok se u kazneno-popravni zavod raspoređuju osuđena lica kojima je izrečena kazna zatvora čije trajanje prelazi jednu godinu.

Za izvršenje kazne maloletničkog zatvora namenjen je kazneno-popravni zavod za maloletnike, dok je za izvršenje kazne zatvora i maloletničkog zatvora izrečenog licima ženskog pola namenjen kazneno-popravni zavod za žene. Specijalna zatvorska bolnica namenjena je za lečenje osuđenih i pritvorenih lica, za izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana.

Fotografija 1. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Stepen obezbeđenja zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Prema stepenu obezbeđenja, kazneno-popravni zavodi mogu biti otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem. U zavodima otvorenog tipa ne postoje fizičko-tehničke prepreke za bekstvo, dok u zavodima poluotvorenog tipa osnovnu prepreku za bekstvo predstavljaju zaposleni u službi za obezbeđenje. U zavodima zatvorenog tipa, osim zaposlenih u službi za obezbeđenje, postoje i druge fizičko-tehničke prepreke za sprečavanje bekstva. Konačno, u zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem postoje posebne fizičko-tehničke prepreke, kojima se postiže najviši stepen obezbeđenja. Osuđeno lice koje je učinilo krivično delo iz nehata i lice koje je prvi put osuđeno na kaznu zatvora do tri godine, raspoređuje se u zavod otvorenog tipa. Kazneno-popravni zavod za žene, okružni zatvor i vaspitno-popravni dom za maloletnike su poluotvorenog tipa. Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.

Fotografija 2. Kazneno-Popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica i objavljena u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

• U kazneno-popravne zavode otvorenog tipa spadaju, na primer, Kazneno-popravni zavod u Beogradu – Padinskoj Skeli, Kazneno-popravni zavod u Somboru, Kazneno-popravni zavod u Ćupriji i Kazneno-popravni zavod u Šapcu.
• Kazneno-popravni zavodi zatvorenog tipa u Srbiji su: Kazneno-popravni zavod u Nišu, Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravni zavod u Pančevu i Kazneno-popravni zavod u Kragujevcu.
• Kao primeri kazneno-popravnih zavoda zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem u Srbiji mogu se navesti Kazneno-popravni zavod u Požarevcu – Zabeli i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.
• Kazneno -popravni zavod za žene nalazi se u Požarevcu i on je poluotvorenog tipa.
• Kazneno-popravni zavod za maloletnike nalazi se u Valjevu i on je zatvorenog tipa. Specijalna zatvorska bolnica nalazi se u Beogradu i ona je zatvorenog tipa.

U Srbiji, okružni zatvori su poluotvorenog tipa i u njih spadaju, na primer, Okružni zatvor u Beogradu, Vranju, Zaječaru, Zrenjaninu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Negotinu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Prokuplju, Smederevu, Subotici, Užicu, Čačku…

Fotografija 3. Kazneno-Popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica i objavljena u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 

Odeljenja u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

U zavodima za izvršenje krivičnih sankcija mogu postojati otvorena, poluotvorena i zatvorena odeljenja. U zavodima otvorenog tipa postoje poluotvorena i otvorena odeljenja, a mogu da postoje i zatvorena odeljenja. U zavodima zatvorenog tipa postoje zatvoreno, poluotvoreno i otvoreno odeljenje. U okružnim zatvorima postoje zatvorena, poluotvorena i otvorena odeljenja. U Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu postoje zatvoreno, poluotvoreno, otvoreno odeljenje i posebno odeljenje za izdržavanje kazne maloletničkog zatvora. U zavodima u kojima se izvršava mera pritvora, postoje zatvorena odeljenja za izvršenje mere pritvora. U zavodima u kojima se izvršava kazna izrečena za prekršaj, postoji odeljenje za izvršenje kazne za prekršaj.

Fotografija 4. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Nakon stupanja u zavod, osuđeno lice se uvek najpre upućuje u prijemno odeljenje gde se može zadržati najduže trideset dana. U prijemnom odeljenju se upoznaje ličnost osuđenog, utvrđuje se stepen rizika, njegov kapacitet za promenu i njegove individualne potrebe u cilju određivanja individualizovanog programa postupanja i njegovog razvrstavanja u zatvoreno, poluotvoreno ili otvoreno odeljenje. Razvrstavanje osuđenog vrši se na osnovu različitih kriterijuma u koje spadaju: procenjeni stepen rizika, vrsta krivičnog dela, visina izrečene kazne, zdravstveno stanje, odnos osuđenog prema krivičnom delu, oblik krivice, ranija osuđivanosti i dr.

Tokom izvršenja kazne zatvora, u zavisnosti od stepena ostvarivanja programa postupanja, program postupanja može se izmeniti, te se osuđeno lice može naknadno razvrstati u grupu sa većim ili manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti. Kada osuđeni ostvaruje program postupanja, individualne ciljeve ili kada mu je naknadno utvrđen manji stepen rizika, može se naknadno razvrstati u grupu sa većim stepenom posebnih prava i pogodnosti. Nasuprot tome, osuđeni se može naknadno razvrstati u grupu sa manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti na osnovu disciplinske kazne za teži disciplinski prestup ili naknadno utvrđenog povećanog stepena rizika, ali i na osnovu disciplinske kazne za lakši disciplinski prestup, pokretanja novog krivičnog postupka ili izrečene nove kazne zatvora.

Osobenosti izvršenja kazne zatvora za organizovani kriminal u Srbiji

Za krivična dela koja se, u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, smatraju krivičnim delima organizovanog kriminala obrazuje se Posebno odeljenje za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.

Fotografija 5. Autor: Ana Batrićević.

Pod zakonom propisanim uslovima u ovo odeljenje upućuju se i lica osuđena za neka od sledećih krivičnih dela: terorizam i međunarodni terorizam, krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela ako je izvršeno u vezi sa nekima od nabrojanih krivičnih dela. Poslove održavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju obavljaju zaposleni u zavodima iz službi za obezbeđenje, koji su posebno obučeni i upućeni na rad u Posebno odeljenje.

Ana Batrićević

The post Vrste zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji first appeared on PrisonLIFE.

O postojanju zatvora u feudalnoj Srbiji svedoče manastirske hrisovulje (Hrisovulja svetog Đorđa Skopskog iz 1299., Svetostefanska iz 1313. i Arhanđelovačka iz 1348. godine), u kojima se, pored telesnih i smrtne kazne pominje i tamnica. Dušanov zakonik iz 1349. je poznavao više vrsta lišenja slobode, uključujući državne, crkvene i vlasteoske tamnice, tamnicu na carskom dvoru. Prema Dušanovom zakoniku, tamnica na neodređeno vreme mogla se izreći „kaluđeru koji zbaci kaluđerske haljine“ i „protiv pijanica“. Lišenje slobode pojavljuje se i kao mera za čuvanje okrivljenih i dužnika. U vreme turske vladavine, prestali su da važe do tada doneti zakoni, a sporovi su rešavani prema običajnom pravu.

Period od oslobođenja od turske vlasti do Prvog svetskog rata

Tokom borbe za oslobođenje od turske vlasti usvajaju se propisi koji se primenjuju na oslobođenim teritorijama. Karađorđev kriminalni zakonik iz 1807. godine propisivao je kaznu lišenja slobode ili „aps“, za učinioce lakših krivičnih dela. Aps je nekada izrican zajedno sa drugom kaznom, kao što je telesna, a nekada je osuđeni držan u apsu i nakon izvršene telesne kazne dok ne nadoknadi štetu.

Fotografija 1. Pogled na Nebojšinu kulu u Beogradu, koja je za vreme turske vlasti služila kao zatvor.
Izvor: https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_F0CEC658F0854DA35C1559F2F5E00168

Zakon vojeni iz 1839. godine poznavao je zatvor i robiju do jedne godine, koje je svrstavao u „stroge kazne“, kao i „tešku tamnicu“ i „robiju do pet godina“, koje je svrstavao u „kazne najstrožije“. I Ustrojenije sudova okružnih iz 1840. godine razlikovao je nekoliko oblika lišenja slobode: robiju (doživotnu ili privremenu, sa težim ili lakšim gvožđem ili bez gvožđa), zatočenje (večno ili privremeno) i zatvor (lakši javni ili domaći).

Fotografija 2. Kaznionica u Lepoglavi, formirana 1855. u vreme austrijske vladavine, a proširena 1913-1914. godine, uoči Prvog svetskog rata, kada je izgrađena nova zgrada u formi savremenih zatvorskih objekata.
Izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4a/Lepoglava_1880_F._Kikerec.jpg

Krivični zakonik Kneževine Srbije iz 1860. godine predviđao je robiju i zatočenje za zločine (teža dela), a kaznu zatvora za prestupe i istupe (lakša dela). Ove kazne izvršavane su u „robijašnicama“, u kojima je jedini kriterijum za klasifikaciju bio pol osuđenih. Učiniocima nekih težih krivičnih dela (razbojništvo, izazivanje požara i hajdukovanje), uz lišenje slobode određivano je stavljanje u okove i težak rad. Zatočenje je predstavljalo blažu kaznu od robije, i izricalo se političkim delinkventima. Izvršavalo se u posebnim zatvorima ili posebnim odeljenjima robijašnica, s tim što zatočena lica nisu morala da rade, a mogla su se odevati i hraniti o sopstvenom trošku.

Fotografija 3. Zgrada Uprave grada Beograda izgrađena oko 1864. godine, u čijem podrumu se nalazio zatvor, poznat pod nazivom Glavnjača. Izvor: Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog pokreta, Beograd 1960. https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Glavnja%C4%8Da.jpg

Izvršenje kazne lišenja slobode u Srbiji u tom periodu kritikovali su autori novog projekta Krivičnog zakonika Srbije iz 1910. godine. Oni su isticali da se kazna zatvora i robije ne izvršavaju po bilo kakvom sistemu, te da je razlika u izvršenju između njih skoro izbrisana. Oni su naveli da lica osuđena na robiju i lica osuđena na zatvor kaznu izdržavaju zajedno, kao i da maloletnici izdržavaju kazne sa odraslima. Oni su podvukli da lica lišena slobode nisu bila radno angažovana, kao i da se kod njih nije mogao uočiti napredak u prevaspitanju. Osuđena lica su najčešće puštana na slobodu pre izdržane kazne zbog prenaseljenosti zatvora. Projekat novog Krivičnog zakonika predviđao je uvođenje progresivnog sistema u izvršenje kazne lišenja slobode u Srbiji, ali nikada nije bio usvojen kao zakon. U nedostatku jedinstvenog propisa, u Srbiji je do okončanja Prvog svetskog rata postojalo nekoliko različitih kaznenih sistema. U kaznenim zavodima u Nišu, Skoplju, Požarevcu i Podgorici postojao je sistem zajedničkog zatvora, dok je u zavodima u Lepoglavi, Staroj Gradiški, Sremskoj Mitrovici i Zenici bio zastupljen irski progresivni sistem.

Fotografija 4. Pogled na zatvor na Adi Ciganliji u Beogradu, koji je postojao od 1920. do 1954. godine. Fotografija je objavljena u novinama 1929. godine. Izvor: https://kaldrma.rs/sing-sing-na-cukarici/

Period između Prvog i Drugog svetskog rata

Nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom i Kraljevine Jugoslavije, otpočelo se sa izradom novog krivičnog zakonika, koji je usvojen 1929. godine. Tako je od 1930. godine, kada su na snagu stupili pomenuti Krivični zakonik i Zakon o izvršenju kazni lišenja slobode, uveden jedinstveni krivičnopravni sistem koji je bio na snazi do 1941. Kazne lišenja slobode bile su robija i zatočenje, izvršavane su po pravilima irskog progresivnog sistema, a klasifikacija osuđenih vršena je prema: vrsti i dužini kazne, polu, starosti i ličnim osobinama. Tretman osuđenih zavisio je od vrste izrečene kazne lišenja slobode, ali i od ličnih karakteristika. Rad osuđenih bio je obavezan, uz mogućnsot izbora vrste rada prema njihovim sposobnostima i afinitetima. Zavodi su bili obavezni da maloletnicima pruže obrazovanje, a rad maloletnika morao je biti u skladu sa njihovim psiho-fizičkim sposobnostima.

Fotografija 5. Detalj iz svakodnevice u zatvoru na Adi Ciganliji u Beogradu, koji je postojao od 1920. do 1954. godine. Fotografija je objavljena u novinama 1929. godine. Izvor: https://kaldrma.rs/sing-sing-na-cukarici/

Period narodno-oslobodilačke borbe i neposredno po okončanju Drugod svetskog rata

Tokom narodno-oslobodilačke borbe i po zavšetku Drugog svetskog rata pristupilo se izgradnji pravnog poretka u novoformiranoj državi. Zakon o vrstama kazni iz 1945. godine je predviđao lišenje slobode i lišenje slobode sa prinudnim radom. Ova oblast detaljnije je uređena Privremenim uputstvom o izvršenju kazni iz 1945. godine, koje kaznene zavode prvi put počinje nazivati kazneno-popravnim zavodima. Tada su prihvaćene ideje prevaspitanja, skupnog izdržavanja kazne i klasifikacije osuđenih. Pravilnik o kućnom redu u kazneno-popravnim domovima i okružnim i sreskim zatvorima FNRJ usvojen je 1947. godine i njime su bila uređena najznačajnija pitanja iz ove oblasti. Pravilnik je propisivao i svrhu izvršenja kazne, stavljajući u prvi plan prevaspitavanje i osposobljavanje za koristan život u slobodi.

Zakon o izvršenju kazni iz 1948. godine predviđao je specifičnu varijantu progresivnog sistema. On je polazio od osnovne ideje irskog progresivnog sistema u smislu napredovanja tokom izvršenja, s tim što je uveo eliminisanje prve, ćelijske, faze, kao i različite sisteme stimulacije tokom prevaspitanja. Principi ovog sistema su: zajednički boravak osuđenih, klasifikacija, humanizacija, resocijalizacija i individualizacija tretmana. Osuđena lica imala su pravo na osmočasovni rad, nedeljni odmor, nagradu za rad, zdravstvenu zaštitu, dopisivanje sa bliskim licima.

Period bivše Jugoslavije

Ideja resocijalizacije osuđenih doslednije je realizovana usvajanjem Zakona o izvršenju kazni, mera bezbednosti i vaspitno-popravnih mera 1951. godine, kojim je prvi put u naš pravni sistem uvedena postpenalna zaštita. Naša zemlja je potom ratifikovala Skup standardnih minimalnih pravila o postupanju sa prestupnicima iz 1955. godine. Tada je uveden sistem krivičnih sankcija koji najviše podseća na današnji. Novi Zakon o izvršenju krivičnih sankcija iz 1961. predvideo je osnivanje otvorenih kazneno-popravnih ustanova i uvođenje opservacije ličnosti osuđenih na početku izdržavanja kazne. Osuđenima su date veće pogodnosti, a uvedena je i radna terapija.

Nakon stupanja na snagu Krivičnog zakona SFRJ 1977. godine, izvršenje kazne zatvora idetaljno je regulisano republičkim i pokrajinskim zakonima o izvršenju krivičnih sankcija. Primena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 1997. godine donela je brojne promene u zatvorima u Srbiji, jer je on obuhvatao sve odrednice Evropskih zatvorskih pravila, čime je omogućen njihov razvoj u pravcu modernih ustanova za izvršenje kazni lišenja slobode.

Ana Batrićević

The post Istorija kazne lišenja slobode u Srbiji first appeared on PrisonLIFE.

Porast udela starijih od 50 godina u ukupnom broju punoletnih osuđenih lica može se uočiti kako u svetu tako i u Srbiji. Imajući u vidu da starija lica imaju specifične zdravstvene, socijalne i psihološke potrebe, te da se nalaze u povećanom riziku od viktimizacije i višestruke diskriminacije, starenje osuđeničke populacije sa sobom nosi niz izazova za sistem izvršenja krivičnih sankcija. Neophodnost poštovanja osnovnih ljudskih prava zagarantovanih svim osuđenim licima još više dolazi do izražaja kada su u pitanju starija lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, budući da su ona posebno ranjiva zbog svoje životne dobi i izazova koje ona sa sobom nosi. Zato je potrebno razmotriti moguće pristupe prilagođavanju uslova života u zatvoru zdravstvenim, psihološkim i socijalnim potrebama starijih osuđenih lica.

Dva pristupa problemu starenja populacije lica na izdržavanju kazne zatvora

Do sada su se izdvojila dva pristupa rešavanju problema starenja populacije lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. Prvi podrazumeva segregaciju, odnosno fizičko izdvajanje starijih lica od ostalih osuđenih lica u posebna odeljenja zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Drugi se zasniva na njihovoj inkluziji, odnosno potpuno jednakom tretmanu sa ostalim licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, u smislu boravka u zajedničkim prostorijama i učestvovanja u zajedničkim aktivnostima. Svaki pristup ima određene prednosti i nedostatke, na koje je potrebno ukazati kako bi se utvrdilo koji bi bio najpodesniji za primenu u sistemu izvršenja krivičnih sankcija Republike Srbije.

Segregacija – fizičko izdvajanje starijih od ostalih lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora

Ovakav pristup podrazumeva da se starija osuđena lica tokom izdržavanja kazne zatvora izdvoje u posebno odeljenje, kako bi se omogućilo da budu fizički razdvojena od ostalih osuđenih, ili da u nekim momentima budu u zajedničkim prostorijama, ali u vreme kada ostala osuđena lica u njima ne borave. Pomenuti pristup ne isključuje ni pravljenje posebnih kaznenih ustanova samo za starija osuđena lica. Sa jedne strane, takav pristup bi u znatnoj meri redukovao rizik od viktimizacije starijih osuđenih lica, pre svega u smislu isključenja mogućnosti da dođe do ispoljavanja verbalnog ili fizičkog nasilja prema starijim osuđenim licima od strane mlađih. Istovremeno, omogućilo bi se da starija osuđena lica borave u prostorijama i učestvuju u aktivnostima koje su prilagođene njihovim fizičkim, psihičkim i socijalnim potrebama.

Sa druge strane, treba imati u vidu da nisu sva starija osuđena lica istih psihičkih i fizičkih sposobnosti, da nemaju isto zdravstveno stanje, da su osuđena za različita krivična dela, da u pogledu svakog od njih postoje različiti bezbednosni rizici, te da se njihove psiho-fizičke potrebe i mogućnosti ne mogu procenjivati samo na osnovu njihovih godina. U tom smislu, pristup zasnovan na segregaciji mogao bi dovesti do toga da se neka lica samo zbog svojih godina neopravdano izoluju od ostalih osuđenih, te da im se uskrati pristup zajedničkim aktivnostima koje bi mogle imati pozitivan efekat na njihovo fizičko i mentalno zdravlje i blagostanje. Kao primer mogle bi se navesti različite aktivnosti na otvorenom prostoru poput sportskih aktivnosti, rada sa životinjama, hortikulture i drugih aktivnosti za koje je potvrđeno da imaju blagotvorna dejstva na ljudsko zdravlje, psihu i emocije. Ukoliko bi za to postojala volja i spremnost zaposlenih u sistemu izvršenja krivičnih sankcija, takve aktivnosti mogle bi se organizovati posebno za starija osuđena lica, a u skladu sa njihovim potrebama, mogućnostima i interesovanjima. To je posebno važno u slučaju starijih osuđenih lica kod kojih se tokom izdržavanja kazne razvila neka bolest, koja možda ne iziskuje smeštaj u Specijalnu zatvorsku bolnicu ali svakako zahteva poseban tretman, poput, na primer demencije ili depresije.

Fotografija: Ana Batrićević

Inkluzija – boravak starijih sa ostalim osuđenim licima

Boravak starijih osuđenih lica zajedno sa ostalim osuđenim licma ima svoje prednosti, u smislu da omogućava njihov ravnopravan tretman i, samim tim, onemogućava da se ona osećaju diskriminisano i izolovano. U tom kontekstu, inkluzivni pristup mogao bi na neki način da obogati svakodnevicu starijih osuđenih lica, njihovim uključivanjem u zajedničke aktivnosti, a u skladu sa njihovim mogućnostima i interesovanjima. U takvim situacijama, ipak, trebalo bi prilagoditi prostor potrebama starijih osuđenih lica, pre svega tako da odgovara njihovim zahtevima u pogledu kretanja, ali i bezbednosti. Osim toga, trebalo bi naročito pojačati nadzor prilikom zajedničkih aktivnosti u kojima učestvuju i starija i mlađa osuđena lica, ne bi li se na vreme sprečila viktimizacija starijih osuđenih lica od strane mlađih.

Moguća rešenja problema starenja populacije osuđenih lica u zatvorima u Srbiji

U Republici Srbiji, raspoređivanje osuđenih lica u ustanove za izvršenje krivičnih sankcija i njihovo razvrstavanje po odeljenjima (zatvoreno, poluotvoreno, otvoreno) u okviru tih ustanova vrši se na osnovu različitih kriterijuma, pri čemu okolnost da je neko lice starije od, na primer 50 ili 60 godina nije nigde izričito navedena. Međutim, prilikom razvrstavanja osuđenog lica vodi se računa o: dužini kazne; načinu dolaska na izdržavanje kazne; odnosu prema krivičnom delu i kazni; vrsti i težini krivičnog dela; ranijoj osuđivanosti; drugom krivičnom postupku ili izrečenoj kazni; psihološkim, pedagoškim, socijalnim osobenostima, bezbednosnim rizicima i potrebama osuđenog; ponašanju tokom ranijeg izdržavanja krivične sankcije u odgovarajućoj instituciji, kao i drugim činjenicama bitnim za razvrstavanje, predviđenim upitnikom za osuđena lica za procenu rizika, gde spada i starosna dob osuđenog lica. U okviru sistema za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji ne postoji posebna ustanova ili  odeljenje u okviru neke od postojećih ustanova, koje bi posebno bilo namenjeno starijim osuđenim licima i prilagođeno isključivo njihovim potrebama. Konstantan porast broja starijih osuđenih lica i predviđanja da će ih u budućnosti biti više govori u prilog tome da treba razmotriti uvođenje neke od pomenutih opcija – bilo da je reč o posebnoj ustanovi, posebnim odeljenjima u okviru postojećih ustanova ili sveobuhvatnim merama prilagođavanja uslova života i rada u postojećim ustanovama potrebama starijih osuđenih lica. Čini se da bi prilagođavanje uslova u postojećim ustanovama bilo najjednostavnije sprovesti, budući da ono ne zahteva promenu važećih zakonskih i podzakonskih akata, već infrastrukturna, materijalna i ulaganja u smislu ljudskih resursa.

Ana Batrićević i Ivana Stevanović

The post Kako odgovoriti na izazove starenja osuđeničke populacije? first appeared on PrisonLIFE.

Osuđena lica su se ogrešila o neke osnovne norme društva čime njihova prava bivaju ograničena, ali je takođe ograničena i empatija koju oni mogu dobiti od javnosti. Iako ne treba umanjiti značaj počinjenog dela, treba imati u vidu da je većina prestupnika osuđena zbog ne-nasilnih kriminalnih dela koja često imaju veze sa zavisnošću od droga. Najveći broj osuđenih lica na kraju biva pušteno iz zatvora, ali se sa psihičkim problemima (koje razviju ili koji se pogoršaju tokom perioda zatvorskog života) uvećava i rizik za ponavljanjem prestupa.

Pored toga, osuđena lica često karakteriše slabije fizičko i psihičko zdravlje, zavisnost od alkohola i droga i mentalni poremećaji. Istovremeno, pristup zdravstvenim uslugama im je ograničen kako u zajednici tako i u pritvoru. Na to se nadovezuju dodatni faktori poput siromaštva, nezaposlenosti, dugovanja, lošeg obrazovanja i lošeg statusa u društvu. Kako onda na tako vulnerabilnu grupu utiče iskustvo zatvorskog života?

Uticaj zatvora na psihičko zdravlje

Vreme provedeno u zatvoru predstavlja posebno iskustvo koje sa sobom povećan rizik od pogoršanja psihičkog zdravlja. Jedan od glavnih stresnih faktora jeste ograničenje slobode. Sloboda fizičkog kretanja je ograničena pomoću zidova, rešetaka, ćelija, uskih puteva i hodnika, ali takođe i putem različitih vidova kontrole svakodnevnih aktivnosti. Osuđenim licima je unapred određeno koliko dugo spavaju, šta jedu, kakvim se delatnostima bave i koliko vremena imaju za fizičke aktivnosti. Uprkos tome, zatvorsko iskustvo takođe često karakteriše monotonija i nedostatak stimulacije. Suočeni sa takvim uslovima života, neki osuđenici posežu za nedozvoljenim supstancama kako bi se nosili sa dosadom.

Drugi jednako važan faktor koji negativno utiče na psihičko zdravlje jeste izolacija i otuđenost od društva. Osuđena lica su fizički odvojena od porodice i prijatelja, a to otežava održavanje interpersonalnih odnosa, pre svega zato što neophodne bezbednosne mere unutar zatvora negativno utiču na komunikaciju. Za roditelje poseban stres predstavlja odvajanje od dece, gde je pored krivice i anksioznosti, prisutan i strah od gubitka bliske veze roditelja i deteta.

Destruktivni ishodi i strukture ličnosti

Gubitak slobode, autonomije i manjak svrsishodnosti čini pogodno tlo za razvoj bolesti zavisnosti i osećaja bespomoćnosti, kao i stvaranju ili povećanju nivoa stresa, frustracije i besa. Povrh toga, dugotrajni periodi usamljenosti i izolacije od spoljašnjeg sveta praćeni brigom doprinose intenziviranju tenzije. Takvu stvorenu ili uvećanu (postojeću) tenziju, može činiti konstelacija emocija poput intenzivne krivice, anksioznosti, depresivnosti, straha, besa, agresije. U zavisnosti od toga na koji način se osoba novi sa ovim emocijama, moguće je da dođe do destruktivnog ponašanja i tragičnih ishoda.

Destruktivno ponašanje, bilo da je ono usmereno ka sebi ili ka drugima, vezano je za određene strukture ličnosti. Kada su osuđena lica destruktivna prema sebi, njihove dominantne emocije su depresivnost i anksioznost, a one rezultiraju povlačenjem i izolacijom od drugih ili različitim oblicima samopovređivanja sa kojima se javlja i povećani rizik od samoubistva. U slučaju destruktivosti koja je usmerena prema drugima, prisutna su osećanja gneva koja se manifestuju kroz impulsivnost i agresiju, a često rezultiraju nasiljem. Otud su destruktivni ishodi, bilo kroz samopovređivanje ili povređivanje drugih povod za ispitivanje kako struktura ličnosti tako i adekvatnsti ili prilagođenosti tretmana.

Psihičko Zdravlje i Recidivizam

Jedan od aspekata rada na poboljšanju kvaliteta života u zatvorima čini istraživačka delatnost usmerena na analize uzroka destruktivnih ishoda u zavisnosti od individualnih karakteristika ličnosti i ličnih iskustava kao i prilagođenosti tretmana. Osobe sklone povređivanju sebe ili drugih moguće je stabilizovati i popraviti njihovo psihičko zdravlje tokom boravka u zatvoru što takođe može dugoročno smanjiti recidivizam. Pozitivni efekti naročito su vidiljvi kada se prioritizuje popravni aspekt ponašanja. Na taj način se neguje sistem koji prepoznaje da tretman treba da pripremi osuđena lica za povratak u zajednicu.

Nikola Drndarević

The post Iskustvo zatvorskog života: psihološki aspekti first appeared on PrisonLIFE.

Pravo na privatnosti i kvalitet života u zatvorima

Projekat Prison Life bavi se istraživanjem kvaliteta života u zatvorima. Jedan od ciljeva je podizanje svesti o tome da i u zatvorskim zajednicama treba da postoje određeni standardi kvaliteta života i da se poštuju ljudska prava osuđenih lica. Pravo na privatnost bitno utiče na kvalitet života, naročito zato što je ono povezano sa poštovanjem dostojanstva ličnosti, održavanjem higijene i komunikaciju sa najbližima. Iako se u zatvorskim zajednicama može obezbediti samo delimična zaštita privatnosti, veoma je važno da to pravo postoji i da se poštuje u onoj meri u kojoj to ne ugrožava bezbednost ostalih osuđenih lica, osoblja i zatvora uopšte.

Pravo na privatnost osuđenih lica u domaćem i međunardnom pravu

Pravo na privatnost se smatra jednim od osnovnih ljudskih prava koje je zagarantovano mnogim međunarodnim konvencijama uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Na nivou Evrope, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Opšta uredba Evropske o zaštiti podataka o ličnosti regulišu pravo na privatnost ne samo u pogledu porodičnih odnosa i tajnosti prepiske već i u pogledu zaštite privatnih podataka na internetu.

Najznačajnija su ipak Evropska zatvorska pravila koja regulišu pravo na privatnost u zatvorskom okruženju. Ovaj međunarodni dokument propisuje da kršenja prava na privatnost osuđenih lica treba da budu minimalna i neophodna, kao i da treba da odgovaraju nekakvom legitimnom cilju zbog koga su i uvedena. Evropska zatvorska pravila nalažu da smeštajne jedinice u zatvorima moraju da zadovolje minimalne uslove, odnosno, da ne ugrožavaju ljudsko dostojanstvo. U ovom kontektstu, pojam dostojanstva je neodvojivo povezan sa idejom minimalne i neophodne privatnosti u zatvorima koja podrazumeva pristup sanitarnim prostorijama gde mogu da se osame. Privatnost se takođe odnosi i na poverljivost komunikacije (sa članovima porodice, pravnim savetnicima i drugim licima). Takođe, Policijska direktiva EU definiše koncept podataka o ličnosti i štiti osuđena lica od zloupotrebe tih podataka.

Republika Srbija je kao kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji ratifikovala sve relevantne međunarodne konvencije i samim tim se obavezala da će poštovati ljudska prava zagarantovana ovim konvencijama. Srbija je takođe usaglasila svoju legislativu sa zakonskim okvirom EU, što znači da su lokalni zakoni skrojeni u skladu sa osnovnim principima demokratije i evropskim vrednostima.

Privatnost ili bezbednost?

Kada se govori o pravima osuđenih lica i životu u zatvorima, odnos između prava na privatnost i prava na bezbednost je najkontroverznije pitanje. Uživanje prava na privatnost je uvek ograničeno i uslovljeno bezbednosnim rizicima i bezbednosnim politikama. Pa ipak, treba imati u vidu da je i bezbednost ograničena. Pravo na privatnost se sme kršiti samo u minimalnoj meri i samo kada je to zaista neophodno i kada postoji legitimna potreba.

Ivana Stepanović

The post Postoji li pravo na privatnost u zatvorima? first appeared on PrisonLIFE.

Zatvorska socijalna klima je termin kojim se popularno predstavljaju ona svojstva zatvora koja mogu imati značajan uticaj na ponašanje pojedinaca. Zatvorska socijalna klima opisuje kako je zapravo živeti i raditi u zatvorskoj sredini, uključujući pri tome, međuljudske odnose, ali i materijalne i organizacione dimenzije zatvorskog života1.

U literaturi ne postoji saglasnost oko definisanja i terminološkog određenja pojma zatvorske socijalne klime, ali postoji opšte priznanje da svaki zatvor ima svoj određeni „karakter”, koji utiče na dobrobit i ponašanje osuđenika tokom i nakon izvršenja zatvorske kazne. Drugim rečima rečeno, koncept zatvorske klime oličava ideju da „bolovi zatočeništva” mogu varirati u zavisnosti od uslova zatočeništva.

Zatvorska socijalna klima se često definiše kao „materijalna, socijalna i emocionalna stanja date jedinice i podrazumeva interakciju između faktora“, ili kao „skup svojstava ili uslova koji se odnose na klimu unutrašnjeg okruženja, njenu organizaciju, onako kako je percipiraju njeni članovi“. Često se u literaturi koristi i sinonimno sa terminima zatvorsko okruženje, socijalna klima, moralna klima, institucionalna klima i sl.

Dakle, pojam zatvorske socijalne klime je multidimenzionalni konstrukt, koji se sastoji od različitih komponenti koje opisuju kako (na koji način) osuđenici i/ili osoblje doživljavaju određenu (zatvorsku) jedinicu. Ove komponente sadrže niz karakteristika, koje uključuju (ali se ne ograničavaju samo na to) npr. koliko su osuđenici i osoblje bezbedni od pretnji agresijom i nasiljem (od strane drugih osuđenika), koliko je prisutna podržavajuća terapijska usmerenost, u kojoj meri su zadovoljene fizičke/psihološke potrebe osuđenika, i u kojoj meri se vidi da sredina (zatvorska) pruža priliku za učenje novih veština i usvajanje prosocijalnog ponašanja.

Zašto je važna zatvorska socijalna klima?

Stručna naučna javnost poslednjih decenija usmerava sve veću pažnju ka izučavanju zatvorske socijalne klime.

Istraživanja ukazuju na podatak da karakteristike zatvorske socijalne klime zapravo posreduju između osuđenika i rehabilitacionih ili terapijskih mera. Drugim rečima, zatvorska socijalna ili institucionalna klima potencijalno može da olakša uspešnu rehabilitaciju osuđenika ili pak, da ometa njen napredak2.

Značaj merenja i razmatranja zatvorske klime je ključan za razumevanje onoga što se dešava u zatvoru, kao i onoga što se može očekivati nakon otpuštanja iz zatvora.

Razlike u klimi u pojedinim zatvorima ili zatvorskim jedinicama smatraju se izuzetno značajnim jer se pretpostavlja da je bolja zatvorska klima povezana s pozitivnijim ponašanjem osuđenika, većim stepenom njihovog blagostanja, boljim mentalnim zdravljem, manjim brojem disciplinskih prestupa i nižim stepenom agresije, kao i nižom stopom recidivizma osuđenika.

Veliki broj studija je naglasio važnost i uticaj koji zatvorska socijalna klima ima na odnos i zadovoljstvo odnosima osoblja i osuđenika, prilagođavanje osuđenika na zatvaranje i zatvorski (formalni) režim, kao in a učestalost fizičkog i verbalnog nasilja. Istraživanja su takođe dokumentovala da stimulativno zatvorsko okruženje može povećati spremnost i motivaciju osuđenika za aktivnije uključivanje u tretmane rehabilitacije.

Jedan od načina da se poboljša zatvorska socijalna klima jeste traganje za faktorima koji su promenljivi (od strane uprave) i koji su povezani sa osuđeničkom percepcijom zatvorskih uslova, kao što je postupanje sa osuđenicima. Izrazito nepoštovanje, nepošteno ili ponižavajuće postupanje dovode do psihološke patnje, besa, napetosti i depresije. Usmerenost ili sprečavanje ovih štetnih aspekata zatvorskog života i promocija pozitivnih međuljudskih odnosa mogu sprečiti negativne ishode i nasilje u zatvorskim zajednicama.

Čini se da ne treba posebno naglašavati važnost umanjivanja negativnih efekata zatvora, ne samo iz humanih razloga, već i zbog znatno šire brige za bezbednost, ali i zbog toga što negativna zatvorska socijalna klima može imati štetne posledice koje prevazilaze trajanje zatvorske kazne.

Ljeposava Ilijić

____________________

1 Preuzeto iz: Ilijić, Lj., Milićević, M., & Pavićević, O. (2022). Osvrt na početke proučavanja zatvorske socijalne klime i razvoj instrumenata za procenu. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, br. 1/2022.
2 Preuzeto iz: Ilijić, Lj. (2021). Zatvorska socijalna klima – pojam, faktori i značaj zatvorske socijalne klime. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, Vol. XL, br. 2-3. str. 59-76. doi: 10.47152/ziksi202123024

The post Zatvorska socijalna klima first appeared on PrisonLIFE.

Kriminologija i istraživanje kvaliteta zatvorskog života

Tokom protekle tri decenije, povećano je interesovanje za istraživanje kvaliteta života u međunarodnoj i nacionalnoj naučnoj i stručnoj javnosti. Koncept kvaliteta života u zatvorima se objašnjava pretpostavkom da bi osuđenici mogli bolje reagovati na tretman u kazneno-popravnim ustanovama ukoliko je njihovo zadovoljstvo na višem nivou. Brojni autori su analizirali značaj kvaliteta zatvorskog života kroz njegov odnos prema resocijalizaciji i smanjenju recidiva ili rizika od kriminala, kao krajnjim ciljevima rehabilitacije i pokušali da utvrde koji faktori na njega utiču. Jedan od prvih kriminologa koji je svoj istraživački rad fokusirao na kvalitet života u zatvorima je Alison Libling, profesorka kriminologije i krivičnog pravosuđa na Univerzitetu u Kembridžu i direktorka Centra za istraživanje zatvora Instituta za kriminologiju. Serija empirijskih i teorijskih istraživanja fokusiranih na kvalitet života u zatvoru pokušala je da pruži konceptualnu i metodološku osnovu za razumevanje zatvorskog života, uključujući njegovu prirodu, kvalitet, upravljanje i efekte zatvora.

MQPL upitnik

Složenost ovog konstrukta rezultirala je pojavom višedimenzionalnog instrumenta dizajniranog da ga proceni. Merenje kvaliteta zatvorskog života (‘Measuring the Quality of Prison Life’ – MQPL) je skala osmišljena je da nam pomogne da razumemo savremeno iskustvo zatvora i zatvorskog života i njihove uticaje. Zatvorsko iskustvo se posmatra kao višedimenzionalno. Sagledavanjem svakodnevnog iskustva osuđenika i zatvorskog osoblja, identifikovano je nekoliko ključnih dimenzija: poštovanje, humanost, odnosi između osoblja i zatvorenika, podrška, poverenje, pravičnost, red, sigurnost, dobrobit, lični razvoj, porodični kontakti, moć, smisao i pristojnost.

Sveobuhvatna analiza kvaliteta života u zatvorima

Konačni skup dimenzija skale MQPL je tematski grupisan u pet sveobuhvatnih kategorija: dimenzije harmonije; dimenzije profesionalizma; bezbednosne dimenzije; dimenzije uslova života u zatvoru i kontakta sa porodicom; i dimenzije dobrobiti, blagostanja i razvoja. Navedeno predstavlja pažljivo izbalansiran konceptualni okvir za preispitivanje moralnog kvaliteta zatvora na osnovu iskustva osuđenika. Ova skala je alat za preispitivanje i analizu, kao i za „identifikovanje simptoma” koji su indikatori moralnih promašaja i težnje za legitimnošću, kako objašnjava autorka, prof. Libling.

Dimenzije harmonije uglavnom predstavljaju interpersonalne i odnosne aspekte zatvorskog iskustva. Ova kategorija obuhvata dolazak u zatvor, poštovanje/pristojnost, odnos zaposlenih i osuđenih lica, humanost, pristojnost, brigu o ranjivim grupama, kao i pomoć i podršku.

Dimenzije profesionalizma se odnose na bitne karakteristike rada zatvora, a uključuju komunikacijske veštine, kompetencije, znanje, iskustvo i stručnost, internalizovane i organizacione vrednosti. Dimenzije profesionalizma se sastoje od profesionalizma zaposlenih, birokratske legitimnosti, pravičnosti, kao i organizacije i doslednosti.

Bezbednost i blagostanje u zatvorima

Bezbednosne dimenzije se odnose na vladavinu zakona i njihovu adekvatnu primenu, na propise i bezbednost, a uključuju očuvanje reda i bezbednost, sigurnost osuđenika, prilagođavanje osuđenika, i droga i zloupotreba. Drugim rečima, to su vladavina prava, pravilno korišćenje ovlašćenja, regulisanje ponašanja i obezbeđenje bezbednosti.

Sledeće, Dimenzije uslova života u zatvoru i kontakta sa porodicom obuhvataju aspekte uslovi i kontakt sa porodicom. Na kraju, Dimenzije dobrobiti, blagostanja i razvoja su povezane se aspektima ličnog razvoja, lične autonomije, dobrobiti i blagostanja, i uznemirenosti. Uopšteno, dimenzija se odnosi na to kako osuđenici doživljavaju svoje blagostanje, koji je njihov kapacitet da deluju samostalno, koji je nivo podrške njihovom ličnom razvoju, itd.

—————————————————————–

Tekst je delom preuzet od: Ilijić, Lj., Milićević, M., & Pavićević, O. (2020). Approaches and methods in the quality of prison life assessing – Measuring social and moral climate in prisons. In G. Nedović & F. Eminović (Eds.), Approaches and models in special education and rehabilitation: thematic collection of international importance (pp. 85–96). University, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Publishing Center of the Faculty.

The post Kvalitet zatvorskog života i njegova procena first appeared on PrisonLIFE.