Moralni aspekt zatvorskog tretmana podrazumeva uvažavanje osuđenog lica kao moralnog delatnika koji je pogrešio i koji ima, ne samo dužnost da se iskupi, već i da sagleda svoju grešku kroz poimanje sebe kao moralnog delatnika. Identitetski preobražaj uključuje prihvatanje dužnosti, odgovornosti i slobode za iskupljenje, a zatvorski tretman takav cilj treba da učini dostižnim. Propadanje učinioca krivičnog dela kao moralnog bića, pod okolnostima koje predstavljaju atak na njegov moralni integritet pospešuje rizik od negativnih scenarija i povećava verovatnoću povrata. Osnaživanje u pravcu moralnog delanja podrazumeva zaštitne faktore koji podstiču osećanje kompetentnosti, motivaciju i ciljeve za budućnost. Pozitivna moralna klima u zatvorskim zajednicama pruža mogućnost za pronalaženje sopstvenih kapaciteta za promenu, kako ličnu, tako i promenu okolnosti koje potencijalno dovode do nevolje, uprkos situacionoj snazi okruženja.

Crtež čiji je autor osuđeno lice, Okružni zatvor u Beogradu, 2023. Autor fotografije: Ana Batrićević

U kontekstu ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, omalovažavanje osuđenih lica kao ličnosti šalje izuzetno snažnu poruku, jer ono zapravo predstavlja osudu zajednice koja je izražena kroz delovanje kaznenih institucija. Takav odnos prema osuđenim licima odbacuje Kantovo uverenje da se „predispozicija ka dobru” nikada ne može u potpunosti izgubiti, kao i da poštovanje učinilaca krivičnih dela kao moralnih delatnika predstavlja bar jednu od funkcija kazne. Naime, kazna treba da sadrži poruku koja podstiče učinioca krivičnog dela da razmisli o svom pogrešnom postupanju i da se posveti samoreformisanju, kako u kontekstu kršenja zakona, tako i u kontekstu moralne krivice.

Kazna koja inhibira sposobnost moralnog promišljanja, ne samo zbog svoje težine, već i zbog uslova pod kojima se izvršava, ne umanjuje sposobnost osuđenih lica za samorefleksiju i moralnu reformu, već njihovu motivaciju da sagledaju zbog čega je njihovo ponašanje pogrešno. Stoga, treba istaći da odnos države i institucija za izvršenje krivičnih sankcija prema osuđenim licima ne treba da predstavlja faktor ograničenja mogućnosti lične transformacije osuđenih lica, ako već nije deo procesa njihove moralne reforme. Takođe, tradicionalnom retributivnom zahtevu da kazna bude srazmerna težini krivičnog dela treba dodati i zahtev da kazna ne treba da bude koncipirana tako da potkopava izglede za popravljanje osuđenih lica. Uslovi pod kojima se izvršavaju kazne jednake po vrsti i meri mogu se značajno razlikovati, što će se odraziti i na ishode procesa moralne samorefleksije i transformacije na više načina. Neadekvatnost kazne (težina) i uslova izvršenja kazne (poniženje) imaju za posledicu osećanje socijalne odbačenosti, odustajanje od lične promene i usvajanje etikete nepopravljivosti. Takvo stanje proizvodi negativna osećanja kao što su ogorčenost i mržnja, ne samo prema zajednici u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, već i prema široj društvenoj zajednici, njenim vrednostima i pravilima. Razumevanje nameravanih i nenameravanih neželjenih efekata lišenja slobode proizvodi ozbiljne implikacije u odnosu na tretman osuđenih lica i snižavanje stope recidiva. I najbolje osmišljeni programi rada sa osuđenim licima, poput njihovog obrazovanja ili profesionalnog osposobljavanja mogu biti sistematski potkopani usled negativnih posledica samog proseca zatvaranja.

Indirektni i suptilniji uzroci patnje i degradacije osuđenih lica uključuju moralne povrede ličnosti koje mogu ostati skrivene iza, na prvi pogled, korektnih uslova života u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Nedostatak stvarne brige za osuđena lica ne podrazumeva isključivo dehumanizujuće načine postupanja i ophođenja niti grubo ili okrutno ponašanje. Svakako, slučajevi zlostavljanja osuđenih lica, kao i izrazito nedoličnog ponašanja predstavnika izvršne vlasti, ne smeju se izgubiti iz vida, jer su oni neretko prisutni, u okviru „šire institucionalne kulture zlostavljanja”.

Shodno potrebi da se moralna dimenzija zatvorskog života uspostavi kroz odnose poštovanja, očuvanja dostojanstva i integriteta, možemo razlikovati proces rehabilitacije osmišljen kao unapređenje profesionalnih znanja i veština osuđenih lica, i proces moralne reforme koja uključuje promenu identitetskih svojstava – transformaciju od kriminalnog ka nekriminalnom sopstvu. Pri tome treba naglasiti da sagledavanje sopstvenih kriminalnih izbora kao pogrešnih čini suštinu moralne (samo)reforme osuđenih lica.

Olivera Pavićević

The post Moral i zatvor first appeared on PrisonLIFE.

Istraživanja pokazuju da se kod osuđenih lica koja se bave hortikulturom ili borave u ozelenjenom prostoru uočavaju brojne pozitivne promene. Ređe se ponašaju autodestruktivno, ređe učestvuju u nezakonitim aktivnostima, postaju manje sklona zloupotrebi droga, anksioznosti, depresiji i rizičnom ponašanju, radije prihvataju pomoć, ređe imaju zdravstvene tegobe, i beleže nižu stopu povrata. Potvrđeno je da bavljenje baštovanstvom ili boravak u vrtu tokom izdržavanja kazne izaziva pozitivne i dugoročne emocionalne i psihološke promene kod osuđenih. Primećeno je i da se učesnici u takvim programima ređe ponašaju neprijateljski, da lakše stiču samopouzdanje i samopoštovanje, kao i da razvijaju sposobnost rešavanja problema, donošenja odluka i osećaj odgovornosti.

Fotografija 1. Kazneno-popravni zavod u Nišu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Pravni okviri za ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Pravo na zdravu životnu sredinu zagarantovano je Ustavom Republike Srbije prema kojem je svako odgovoran za zaštitu životne sredine i dužan da je čuva i poboljšava. Ustav Republike Srbije zabranjuje diskriminaciju, što znači da pravo na zdravu životnu sredinu pripada svim građanima, uključujući i one koji su lišeni slobode. Spisak subjekata koji su prema Zakonu o zaštiti životne sredine odgovorni za njeno očuvanje obuhvata širok krug pojedinaca, organa i institucija i nema prepreka da mu se priključe i ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, u meri u kojoj se u njima odvijaju aktivnosti bitne za životnu sredinu. Zakon o zaštiti životne sredine obavezuje različite subjekte da podstiču jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine kroz obrazovanje i vaspitanje, što je moguće sprovoditi i u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.

Fotografija 2. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Normativni okvir za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji ostavlja prostora za primenu ozelenjavanja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija propisuje da smisao izvršenja krivičnih sankcija čine resocijalizacija i socijalna reintegracija, a ozelenjavanje prostora u kojima borave osuđena lica upravo ima za cilj da te procese pospeši. Stoga se može reći da ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija doprinosi ostvarenju svrhe krivičnih sankcija. Lišenje slobode ne podrazumeva stalan boravak u zatvorenom, već i boravak na otvorenom, ali u okviru zatvorskog kompleksa. Jedina ograničenja proizlaze iz suštine lišenja slobode kretanja, iz prirode režima života u zatvoru i zahteva bezbednosti. Ograničenje slobode zavisi i od tipa zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Ozelenjavanje uključuje i angažovanje osuđenih lica na različitim programima rada, ali i njihovu edukaciju u oblasti hortikulture, te su za to pitanje bitne i odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija  kojma su regulisani rad i obrazovanje osuđenih.

Sprovođenje ozelenjavanja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija

Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija povezano je sa angažovanjem osuđenih u okviru programa rada ili terapije, ali se može sprovoditi i od strane drugih lica. Programi rada osuđenih lica u baštama primenjuju se kao terapijski programi koji podstiču njihov rad na sebi, ali predstavljaju i povlasticu koju mogu steći zahvaljujući uzornom ponašanju. Ovakvi programi imaju i edukativni karakter pošto doprinose razvoju ekološke svesti i pomažu učesnicima da steknu znanja kako bi nakon izdržane kazne pronašli legalno zaposelnje i izvor prihoda. U većini ustanova za izvršenje krivičnih sankcija osuđena lica dobijaju potvrdu o stečenom znanju, što im povećava zapošljivost, ali i samopouzdanje i samopoštovanje.

Fotografija 3. Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici

KPZ u Sremskoj Mitrovici posvećuje pažnju ozelenjavanju, a sarađuje i sa javnim preduzećima “Srbija šume” i “Vojvodina šume“, te učestvuje u akcijama pošumljavanja širom Srbije. Zavod ima 750 hektara obradive zemlje, na kojoj rade osuđena lica. Od toga je 7 hektara pod zasadima voća – kruške, jabuke i šljive. U zavodu postoje i dva plastenika. U zavodu se realizuje projekat u okviru kojeg se osuđena lica uče voćarstvu, a voće se prodaje na tržištu. I na uzgajanju povrća angažovana su osuđena lica, a povrće koje se proizvede u zavodu koristi se za ishranu.

Kazneno-popravni zavod u Požarevcu-Zabeli

KPZ u Požarevcu-Zabeli ima oko 3 hektara površine pod stablima, uključujući i pošumljeni prostor i uređeni park, tako da je ceo prostor okružen pojasom zelenila. Pošumljene površine su pod mešovitim vrstama četinara i lišćara koje su zasadila osuđena lica. Zavodu pripada oko 180 hektara obradivog zemljišta, na kojem se uzgajaju poljoprivredne kulture. Osuđena lica učestvuju u obradi poljoprivrednog zemljišta zavoda i u pošumljavanju, pomažući preduzeću “Srbija šume”. U spoljnoj bašti gaji se sezonsko povrće za ishranu osuđenih, zaposlenih u zavodu i za hotel u okviru zavoda. U zavodu se gaje i rasadi cveća, uglavnom u staklenicima i plastenicima. U KPZ u Požarevcu-Zabeli već godinama se dva puta godišnje organizuje kurs na kojem osuđena lica stiču znanja i veštine za uzgoj povrća u zatvorenim prostorima.

Fotografija 4. Kazneno-popravni zavod u Požarevcu – Zabeli. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu

U KPZ za žene u Požarevcu ozelenjavanje prostora je veoma zastupljeno – zbog estetskih ali i praktičnih razloga. Osim površina za slobodne aktivnosti na otvorenom, zavod ima i baštu, plastenik, staklenik i otvorene površine na kojima se gaje razne vrste povrća i voća. Osuđenice su angažovane na održavanju zasada u zavodu, a mnoge koje imaju pravo da rade van zavoda zaposlene su na održavanju gradskih zelenih površina ili na ergeli Ljubičevo. Kod osuđenica postoji interesovanje za hortikulturu. One rade pod nadzorom službenih lica, koja prate njihov rad, daju im uputstva na dnevnom nivou, obezbeđuju im sredstva za rad i zaštitu na radu.

Fotografija 5. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Kazneno-popravni zavod u Nišu

U KPZ u Nišu nastoji se da okruženje bude zeleno i humano, a vodi se računa o tome da ozelenjavanje zavodskih površina ima i praktičnu svrhu – u smislu radnog angažovanja osuđenih lica i uzgajanja poljoprivrednih kultura. Osuđena lica koja to žele su uključena u obuku za biljnu proizvodnju i rad na poslovima ratarske i povrtarske proizvodnje. Osuđena lica rade i na uređenju zelenih površina i uzgoju cveća u zavodu, a bave se i izradom parkovskih mobilijara i uređivanjem javnih zelenih površina i učestvuju u akcijama pošumljavanja.

Fotografija 6. Kazneno-popravni zavod u Nišu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Budućnost ozelenjavanja ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija predstavlja višestruko korisnu tendenciju – za osuđena lica, za zaposlene, za širu zajednicu i životnu sredinu. Proces ozelenjavanja donosi psihološku, estetsku, ekonomsku i ekološku korist, te mu i dalje treba posvećivati pažnju. Kod osuđenih lica izražen je visok stepen entuzijazma za ozelenjavanje, a postoji i spremnost donosilaca odluka da i dalje rade na ozelenjavanju ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, te se može očekivati da u budućnosti i više površina u okviru njih bude obogaćeno biljnim svetom.

Ana Batrićević

The post Ozelenjavanje ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji – Propisi i primeri dobre prakse first appeared on PrisonLIFE.

Jedina ustanova u Srbiji u kojoj se izvršava kazna lišenja slobode izrečena punoletnim ženama i starijim maloletnicama, kako za krivična dela, tako i za prekršaje, je Kazneno-popravni zavod (KPZ) za žene u Požarevcu.

Istorijat zavora za žene u Srbiji

Kazneno-popravni zavod za žene se nalazi u Požarevcu od 1866. godine. Tada je Ukazom kneza Miloša Obrenovića premešen iz državnog zavoda u Ćupriji u kome su žene izdržavale zatvorsku kaznu.[1] U prvo vreme, kazneni zavod za žene u Požarevcu bio je smešten u blizini Miloševe kasarne u kojoj je bio muški zatvor. Posebna zgrada u koju je smešten ženski zatvor počela je da se gradi 17. juna 1874. godine. Na njenoj izgradnji su bili angažovani osuđenici. Zgrada je podignuta na mestu na kome se i danas nalazi zatvor za žene. U toj zgradi su žene izdržavale zatvorsku kaznu tokom jednog i po veka – od 1875. pa sve do druge polovine 2022. godine kada je srušena.

Kazneni zavod za žene u Požarevcu počeo je sa radom 1875. godine. Tada je u njemu bilo 38 osuđenica. Kako navodi Milutin A. Popović u knjizi Zatvorenice – Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda (1898),[2] zatvor je bio uređen po principu zajedničkog izvršenja kazne. U samoj zgradi su bile smeštene sobe za osuđenice, kojih je bilo deset, radionice – dve za pletenje, i po jedna za vez i izradu ćilima, potom, bolnica, čekaonica, stan za nadzornicu i čuvare, kuhinja i kancelarije, kao i posebne prostorije-samice. Prema njegovim rečima, u to vreme, ženski zatvor se po standardima značajno primakao modernim kaznenim zavodima toga vremena.

Zatvor za žene danas

KPZ za žene se nalazi u gotovo samom centru Požarevca, nedaleko od autobuske stanice, pored železničke pruge. Zavod je opasan visokim zidovima, što već dugi niz godina nije u skladu sa pozitivnim propisima. Prema odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija Republike Srbije (ZIKS), KPZ za žene je ustanova poluotvorenog tipa. Kako stoji u članu 14 ovog zakona, u ovoj vrsti ustanova osnovnu prepreku za bekstvo čini služba za obezbeđenje. Stoga, iako u zavodu postoje otvoreno, poluotvoreno i zatvoreno odeljenje, a razlikuju se prema stepenu obezbeđenja i načinu postupanja sa osuđenicama, žene se faktički nalaze u zavodu zatvorenog tipa.

Fotografija 1. Zgrada KPZ za žene u Požarevcu pre renoviranja. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Sve do 2022. godine, u zatvorskom krugu postojala su dva paviljona za smeštaj osuđenica. Glavni paviljon za smeštaj osuđenica je u najvećem delu bila upravo zgrada podignta 1875. godine. U nju su smeštane osuđenice raspoređene u zatvoreno i poluotvoreno odeljenje. U dvorištu zavoda postoji i manja, prizemna zgrada, u koju su ranije smeštane osuđenice raspoređene u otvoreno odeljenje, dok se danas tu nalazi prijemno odeljenje i smeštaj za prekršajno kažnjene žene. U sklopu rada na rekonstrukciji zavoda, 2019. godine podignuta je nova zgrada za smeštaj osuđenica. Plan je da se u nju smeštaju osuđenice koje su raspoređene u poluotvoreno i otvoreno odeljenje, tako da, kada se rekonstrukcija zavoda završi, ova odeljenja više neće biti unutar zidova.

 Fotografija 2. Novi paviljon u KPZ za žene u Požarevcu. Autor: D. Novković, Večernje novosti, preuzeto sa linka: https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:824167-Pogledajte-kako-izgleda-novi-objekat-zenskog-zatvora-u-Pozarevcu-FOTO, stranici pristupljeno: 10.04.2023.

Dok se rekonstrukcija zatvorskog kruga ne završi, u novoj smeštajnoj zgradi su smeštene osuđenice raspoređene u sva tri odeljenja, pa su za sada delovi zgrade prilagođeni potrebama za smeštaj osuđenica koje su raspoređene u zavoreno odeljenje (na primer, zaključavanje dela hodnika u kome je zatvoreno odeljenje, rešetke na prozorima soba i slično). Sa druge strane, na mestu starog glavnog paviljona biće podignuta nova zgrada, koja će se koristiti za smeštaj osuđenica raspoređenih u zatvoreno odeljenje, pa će ona biti odvojena od ostatka zavoda visokom ogradom, a zidom od spoljnog sveta. Zgrada će biti kapaciteta za smeštaj 226 lica.

Novoizgrađeni objekat za smeštaj osuđenica je kapaciteta 160 mesta. Podeljen je na blokove, a svaki blok ima sobe za smeštaj od 4 do 10 osuđenica i dnevni boravak sa čajnom kuhinjom. Svaka soba ima kupatilo, što je značajan pomak u odnosu na smeštaj u nekadašnjem starom paviljonu u kome su postojala zajednička kupatila koja nisu bila dovoljna prema broju osuđenica. U novoj zgradi su posebne prostorije sa mašinama za veš u kojima osuđenice, prema unapred datom rasporedu, mogu da peru ne samo zavodsku uniformu koju koriste za rad i posteljinu, već i svoje privatne stvari, što nekada nije bio slučaj. U zgradi su još i ambulanta, frizerski salon, biblioteka, prostrana i dobro osvetljena sala za vežbanje, učinionica za organizovanje nastave, soba za slobodne aktivnosti (vez, slikanje, mozaik i slično). Na ulazu u zgradu je postavljena rampa, tako da je ona prilagođena i za osuđenice sa invaliditetom.

Fotografija 3. Detalj iz bašte u KPZ za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

U krugu zavoda je i trpezarija sa kantinom u kojoj rade osuđenice. Ali, u okviru zavoda i dalje ne postoji centralna kuhinja, pa se hrana priprema i dovozi iz KPZ u Požarevcu – Zabeli u kome kaznu zavora izvršavaju punoletni muškarci. To je u brojim izveštajima Zaštitnika građana i organizacija civilnog društva ocenjivano kao neadekvanto, jer bi sa osposobljavanjem kuhinje u KPZ za žene bilo omogućeno njihovo profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje što bi bilo značajno iz ugla tretmana i pripreme za izlazak na slobodu.

Fotografija 4. Detalj iz bašte u KPZ za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

U zatvroskom krugu je i radni pogon, u kome su osuđenice radno angažovane na poslovima krojenja i šivenja, a tu je i radionica domaće radinosti u kojoj se uslužno za treća lica obavlja niz poslova. Osuđenice se radno angažuju i na povrtarskim poslovima u bašti i plasteniku. Povrće koje se uzgaja se koristi u ishrani osuđenica (na primer, za pripremu salate), ali se i prodaje, a novac se koristi za potrebe zavoda.

U zatvorskom krugu su još i stacionar u koje se smeštaju osuđenice kojima je potrebna zdravstvna nega, prostorija za porodične posete i prijemno odeljenje i smeštaj za žene koje su prekršajno kažnjene. Najzad, u skladu sa članom 64 ZIKS, trudnice, porodilje i majke sa decom smeštene su u posebnom delu zgrade u kojoj su stacionar, ambulante i prostorija za porodične posete, odvojeno od ostalih osuđenica.

Fotografija 5. Prostorija za bračne posete u KPZ za žene u Požarevcu. Izvor: Izveštaj o poseti Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu Beograd, decembar 2022. godine. Autori izveštaja: Zaštitnik građana, 2013, preuzeto sa linka: https://www.ombudsman.rs/attachments/article/7560/Izvestaj.pdf, stranici pristupljeno: 10.04.2023.

Pogled u budućnost

KPZ za žene se nalazi na istom mestu već vek i po. Stara smeštajna zgrada je u tom periodu samo dva puta renovirana (1911. i 1971. godine). Rezultat toga su bili veoma loši uslovi za žene koje izdržavaju zatvorsku kaznu, a kontinuirano loši uslovi za život, uz druge faktore, uključujući prenaseljenost, mogu da dovedu do postupanja koja se mogu okarakterisati kao nečovečna i ponižavajuća. Zbog toga je veoma značaj pomak načinjen izgradnjom novog objekta za smeštaj osuđenica, kao i celokupanim radom na rekonstrukciji zavoda koji će doprineti usklađivanju faktičkog stanja sa pozitivnim propisima, a ujedno će unaprediti uslove života za žene i nivo poštovanja ljudskih prava osuđenica, koji su, između ostalog, među važnim elementima savremenog koncepta kvaliteta zatvorskog života.

Fotografija 6. Detalj sa spoljašnjeg zida KPZ za žene u Požarevcu. Autor: Nikola Drndarević

Prof. dr Sanja Ćopić

[1] Popović, M. (2017). Zatvorenice – Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda (1898). Beograd: Laguna.
[2] Ibidem, str. 10.

The post Zatvor za žene u Srbiji first appeared on PrisonLIFE.

U okružni zatvor upućuju se osuđena lica kojima je izrečena kazna zatvora čije trajanje ili ostatak trajanja posle uračunatog pritvora i drugog lišenja slobode u vezi sa krivičnim delom ne prelazi jednu, a izuzetno dve godine, dok se u kazneno-popravni zavod raspoređuju osuđena lica kojima je izrečena kazna zatvora čije trajanje prelazi jednu godinu.

Za izvršenje kazne maloletničkog zatvora namenjen je kazneno-popravni zavod za maloletnike, dok je za izvršenje kazne zatvora i maloletničkog zatvora izrečenog licima ženskog pola namenjen kazneno-popravni zavod za žene. Specijalna zatvorska bolnica namenjena je za lečenje osuđenih i pritvorenih lica, za izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana.

Fotografija 1. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Stepen obezbeđenja zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

Prema stepenu obezbeđenja, kazneno-popravni zavodi mogu biti otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem. U zavodima otvorenog tipa ne postoje fizičko-tehničke prepreke za bekstvo, dok u zavodima poluotvorenog tipa osnovnu prepreku za bekstvo predstavljaju zaposleni u službi za obezbeđenje. U zavodima zatvorenog tipa, osim zaposlenih u službi za obezbeđenje, postoje i druge fizičko-tehničke prepreke za sprečavanje bekstva. Konačno, u zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem postoje posebne fizičko-tehničke prepreke, kojima se postiže najviši stepen obezbeđenja. Osuđeno lice koje je učinilo krivično delo iz nehata i lice koje je prvi put osuđeno na kaznu zatvora do tri godine, raspoređuje se u zavod otvorenog tipa. Kazneno-popravni zavod za žene, okružni zatvor i vaspitno-popravni dom za maloletnike su poluotvorenog tipa. Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.

Fotografija 2. Kazneno-Popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica i objavljena u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

• U kazneno-popravne zavode otvorenog tipa spadaju, na primer, Kazneno-popravni zavod u Beogradu – Padinskoj Skeli, Kazneno-popravni zavod u Somboru, Kazneno-popravni zavod u Ćupriji i Kazneno-popravni zavod u Šapcu.
• Kazneno-popravni zavodi zatvorenog tipa u Srbiji su: Kazneno-popravni zavod u Nišu, Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravni zavod u Pančevu i Kazneno-popravni zavod u Kragujevcu.
• Kao primeri kazneno-popravnih zavoda zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem u Srbiji mogu se navesti Kazneno-popravni zavod u Požarevcu – Zabeli i Kazneno-popravni zavod u Beogradu.
• Kazneno -popravni zavod za žene nalazi se u Požarevcu i on je poluotvorenog tipa.
• Kazneno-popravni zavod za maloletnike nalazi se u Valjevu i on je zatvorenog tipa. Specijalna zatvorska bolnica nalazi se u Beogradu i ona je zatvorenog tipa.

U Srbiji, okružni zatvori su poluotvorenog tipa i u njih spadaju, na primer, Okružni zatvor u Beogradu, Vranju, Zaječaru, Zrenjaninu, Kraljevu, Kruševcu, Leskovcu, Negotinu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Prokuplju, Smederevu, Subotici, Užicu, Čačku…

Fotografija 3. Kazneno-Popravni zavod u Sremskoj Mitrovici. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica i objavljena u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 

Odeljenja u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji

U zavodima za izvršenje krivičnih sankcija mogu postojati otvorena, poluotvorena i zatvorena odeljenja. U zavodima otvorenog tipa postoje poluotvorena i otvorena odeljenja, a mogu da postoje i zatvorena odeljenja. U zavodima zatvorenog tipa postoje zatvoreno, poluotvoreno i otvoreno odeljenje. U okružnim zatvorima postoje zatvorena, poluotvorena i otvorena odeljenja. U Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu postoje zatvoreno, poluotvoreno, otvoreno odeljenje i posebno odeljenje za izdržavanje kazne maloletničkog zatvora. U zavodima u kojima se izvršava mera pritvora, postoje zatvorena odeljenja za izvršenje mere pritvora. U zavodima u kojima se izvršava kazna izrečena za prekršaj, postoji odeljenje za izvršenje kazne za prekršaj.

Fotografija 4. Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena za potrebe istraživanja o ozelenjavanju zatvorskih zajednica čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., Batrićević, A. (2020) Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Nakon stupanja u zavod, osuđeno lice se uvek najpre upućuje u prijemno odeljenje gde se može zadržati najduže trideset dana. U prijemnom odeljenju se upoznaje ličnost osuđenog, utvrđuje se stepen rizika, njegov kapacitet za promenu i njegove individualne potrebe u cilju određivanja individualizovanog programa postupanja i njegovog razvrstavanja u zatvoreno, poluotvoreno ili otvoreno odeljenje. Razvrstavanje osuđenog vrši se na osnovu različitih kriterijuma u koje spadaju: procenjeni stepen rizika, vrsta krivičnog dela, visina izrečene kazne, zdravstveno stanje, odnos osuđenog prema krivičnom delu, oblik krivice, ranija osuđivanosti i dr.

Tokom izvršenja kazne zatvora, u zavisnosti od stepena ostvarivanja programa postupanja, program postupanja može se izmeniti, te se osuđeno lice može naknadno razvrstati u grupu sa većim ili manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti. Kada osuđeni ostvaruje program postupanja, individualne ciljeve ili kada mu je naknadno utvrđen manji stepen rizika, može se naknadno razvrstati u grupu sa većim stepenom posebnih prava i pogodnosti. Nasuprot tome, osuđeni se može naknadno razvrstati u grupu sa manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti na osnovu disciplinske kazne za teži disciplinski prestup ili naknadno utvrđenog povećanog stepena rizika, ali i na osnovu disciplinske kazne za lakši disciplinski prestup, pokretanja novog krivičnog postupka ili izrečene nove kazne zatvora.

Osobenosti izvršenja kazne zatvora za organizovani kriminal u Srbiji

Za krivična dela koja se, u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, smatraju krivičnim delima organizovanog kriminala obrazuje se Posebno odeljenje za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.

Fotografija 5. Autor: Ana Batrićević.

Pod zakonom propisanim uslovima u ovo odeljenje upućuju se i lica osuđena za neka od sledećih krivičnih dela: terorizam i međunarodni terorizam, krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela ako je izvršeno u vezi sa nekima od nabrojanih krivičnih dela. Poslove održavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju obavljaju zaposleni u zavodima iz službi za obezbeđenje, koji su posebno obučeni i upućeni na rad u Posebno odeljenje.

Ana Batrićević

The post Vrste zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji first appeared on PrisonLIFE.