U svetu permanentno raste broj žena u zatvorima, i ovaj globalni trend je predmet brojnih istraživanja. Ali, da li tradicionalna kriminologija može da odgonetne ovaj fenomen? Kako se može objasniti povećan procenat žena koje učestvuju u trgovini drogom, vožnji pod uticajem nedozvoljenih supstanci ili alkohola, krađi ili nasilju i da li je moguće identifikovati jedan jedinstveni uzrok? Imajući u vidu kompleksnost problema, potrebno je istražiti sve njegove aspekte uključujući i diskurzivan porostor u kome se kriminalitet žena pojavljuje kao posledica pojačane društvene kontrole, manje tolerantne kriminalne politike i novih kulturnih obrazaca. Jedino na osnovu takve obimne analize moguće bi bilo doneti zaključke o uzrocima porasta kriminalnih aktivnosti žena. Treba imati u vidu povezanost kriminalizovanja žena i društvenog konteksta u kome se proces odvija, kao i vezu između viktimizacije žena i njihove kriminalizacije. Drugim rečima, potrebna je perspektiva feminističke kriminologije koja uzima u obzir drugačije epistemološke pozicije rasprava o kriminalitetu žene, kao i drugačija analitička sredstva kojima bi se razotkrilo šta vodi žene ka kriminalitetu, ali i kako one takođe bivaju kriminalizovane, marginalizovane i viktimizovane.

Dekriminalizovanje žene

Formalna kao i alternativna pravda mora poći od ideje da je kriminalizovana žena – marginalizovana žena. U tom smislu, neformlani prostori za ostvarivanje socijalne pravde treba da budu rukovođeni procesom dekriminalizacije žene. Procene efekata zatvorske kazne na kriminalitet zanemaruju nezaposlenost koja prati zatvaranje, troškove porodičnih poseta, odvajanje od dece i cinizam u odnosu na pravosudni sistem koji raste u grupama koje su socijalno isključene i marginalizovane. Često su žene koje su učinile kriminalno delo i same žrtve ozbiljnih krivičnih dela. Neoliberalno pomeranje odgovornosti sa društvenog na individualni nivo socijalnu i ekonomsku marginalizaciju predstavlja kao individualnu nesposobnost, a rodno ugnjetavanje kao lično psihološko svojstvo. U kontekstu kriminalizovanih žena to je značajna promena od ranijih ideja da država ima odgovornost da podrži ili rehabilituje žene. Sada je osuđenica odgovorna za upravljanje sobom, upravljanje sopstvenim potrebama i minimiziranje rizika za sebe i druge.

Neoliberalizam i komodifikacija kriminaliteta žena

Neoliberalizam kao ekonomski sistem ali i ideologija, sveprožimajući životni stil i dominantni svetonazor predstavlja zadati okvir unutar koga je žena kao kriminalizovana i marginalizovana prinuđena da sama pronalazi strategije otpornosti jer sistem prebacuje svu odgovornost na pojedinca, ne nudeći sveobuhvatna rešenja za probleme kao što je rodna nejednakost. Pa ipak, žene na intersekcionalni način reaguju na rodne, ekonomske, klasne i druge aspekte njihove egzistencije, nasuprot neoliberalnih predstava o ličnoj odgovornosti. Neoformalno-formalni kontekst pravde pruža ženama prostor i tehnike za podizanje obrazovnog nivoa, obuku, osnaživanje, uključujući državni i civilni sektor, kao i lokalnu zajednicu. Dodatni problem je tendencija neoliberalizma da sve komodifikuje, pa čak i nematerijalne fenomene i stilove življenja. Ne samo da se može govoriti o komodifikaciji zatvora i zatvorskog života u popularnoj kulturi, već je vidljva čak i komodifikacija kriminalizovane žene. S obzirom na to da je popularna kultura uvek politizovana, trendovi u industriji zabave zapravo reflektuju socijalne norme i ukazuju na to šta je sve društveno prihvatljivo. Primera radi, popularna serija „Narandžasto je novo crno“ (Orange is the New Black) ukazuje na to da postoji potreba za konzumiranjem zabavnog sadržaja inspirisanog voajerskim posmatranjem kriminalizovane žene ili žene u zatvoru.

Olivera Pavićević

The post Žene, Kriminal i Zatvor first appeared on PrisonLIFE.

Osuđena lica su se ogrešila o neke osnovne norme društva čime njihova prava bivaju ograničena, ali je takođe ograničena i empatija koju oni mogu dobiti od javnosti. Iako ne treba umanjiti značaj počinjenog dela, treba imati u vidu da je većina prestupnika osuđena zbog ne-nasilnih kriminalnih dela koja često imaju veze sa zavisnošću od droga. Najveći broj osuđenih lica na kraju biva pušteno iz zatvora, ali se sa psihičkim problemima (koje razviju ili koji se pogoršaju tokom perioda zatvorskog života) uvećava i rizik za ponavljanjem prestupa.

Pored toga, osuđena lica često karakteriše slabije fizičko i psihičko zdravlje, zavisnost od alkohola i droga i mentalni poremećaji. Istovremeno, pristup zdravstvenim uslugama im je ograničen kako u zajednici tako i u pritvoru. Na to se nadovezuju dodatni faktori poput siromaštva, nezaposlenosti, dugovanja, lošeg obrazovanja i lošeg statusa u društvu. Kako onda na tako vulnerabilnu grupu utiče iskustvo zatvorskog života?

Uticaj zatvora na psihičko zdravlje

Vreme provedeno u zatvoru predstavlja posebno iskustvo koje sa sobom povećan rizik od pogoršanja psihičkog zdravlja. Jedan od glavnih stresnih faktora jeste ograničenje slobode. Sloboda fizičkog kretanja je ograničena pomoću zidova, rešetaka, ćelija, uskih puteva i hodnika, ali takođe i putem različitih vidova kontrole svakodnevnih aktivnosti. Osuđenim licima je unapred određeno koliko dugo spavaju, šta jedu, kakvim se delatnostima bave i koliko vremena imaju za fizičke aktivnosti. Uprkos tome, zatvorsko iskustvo takođe često karakteriše monotonija i nedostatak stimulacije. Suočeni sa takvim uslovima života, neki osuđenici posežu za nedozvoljenim supstancama kako bi se nosili sa dosadom.

Drugi jednako važan faktor koji negativno utiče na psihičko zdravlje jeste izolacija i otuđenost od društva. Osuđena lica su fizički odvojena od porodice i prijatelja, a to otežava održavanje interpersonalnih odnosa, pre svega zato što neophodne bezbednosne mere unutar zatvora negativno utiču na komunikaciju. Za roditelje poseban stres predstavlja odvajanje od dece, gde je pored krivice i anksioznosti, prisutan i strah od gubitka bliske veze roditelja i deteta.

Destruktivni ishodi i strukture ličnosti

Gubitak slobode, autonomije i manjak svrsishodnosti čini pogodno tlo za razvoj bolesti zavisnosti i osećaja bespomoćnosti, kao i stvaranju ili povećanju nivoa stresa, frustracije i besa. Povrh toga, dugotrajni periodi usamljenosti i izolacije od spoljašnjeg sveta praćeni brigom doprinose intenziviranju tenzije. Takvu stvorenu ili uvećanu (postojeću) tenziju, može činiti konstelacija emocija poput intenzivne krivice, anksioznosti, depresivnosti, straha, besa, agresije. U zavisnosti od toga na koji način se osoba novi sa ovim emocijama, moguće je da dođe do destruktivnog ponašanja i tragičnih ishoda.

Destruktivno ponašanje, bilo da je ono usmereno ka sebi ili ka drugima, vezano je za određene strukture ličnosti. Kada su osuđena lica destruktivna prema sebi, njihove dominantne emocije su depresivnost i anksioznost, a one rezultiraju povlačenjem i izolacijom od drugih ili različitim oblicima samopovređivanja sa kojima se javlja i povećani rizik od samoubistva. U slučaju destruktivosti koja je usmerena prema drugima, prisutna su osećanja gneva koja se manifestuju kroz impulsivnost i agresiju, a često rezultiraju nasiljem. Otud su destruktivni ishodi, bilo kroz samopovređivanje ili povređivanje drugih povod za ispitivanje kako struktura ličnosti tako i adekvatnsti ili prilagođenosti tretmana.

Psihičko Zdravlje i Recidivizam

Jedan od aspekata rada na poboljšanju kvaliteta života u zatvorima čini istraživačka delatnost usmerena na analize uzroka destruktivnih ishoda u zavisnosti od individualnih karakteristika ličnosti i ličnih iskustava kao i prilagođenosti tretmana. Osobe sklone povređivanju sebe ili drugih moguće je stabilizovati i popraviti njihovo psihičko zdravlje tokom boravka u zatvoru što takođe može dugoročno smanjiti recidivizam. Pozitivni efekti naročito su vidiljvi kada se prioritizuje popravni aspekt ponašanja. Na taj način se neguje sistem koji prepoznaje da tretman treba da pripremi osuđena lica za povratak u zajednicu.

Nikola Drndarević

The post Iskustvo zatvorskog života: psihološki aspekti first appeared on PrisonLIFE.

Mračne crte ličnosti predstavljaju ponašajne dispozicije za amoralno i antisocijalno ponašanje, kršenje socijalnih normi i nanošenje fizičke ili psihološke patnje drugim osobama. Najčešće se opisuju preko Mračne Tetrade, koju čine četiri crte ličnosti: narcizam – doživljaj sebe kao povlašćenog, sebičnost i visoko mišljenje o sebi; Makijavelizam – bezobzirno ispunjavanje sopstvenih ciljeva; psihopatija – nedostatak empatije, straha i krivice paćen manipulativnim poanašanjem; sadizam – uživanje u nanošenju bola drugoj osobi ili posmatranju druge osobe u patnji. Mračne crte ličnosti su važan predmet proučavanja u psihologiji jer su povezane sa različitim aspektima kriminalnog ponašanja (rani uzrast vršenja krivičnih dela, činjenje nasilnih krivičnih dela, povratništvo u vršenju krivičnih dela), agresivnošću i nasiljem (uključujući nasilje nad romantičnim partnerom i porodično nasilje uopšte), manipulacijom i prevarama u različim sferama života. Zbog toga istraživanja mračnih crta ličnosti nemaju samo teorijsku vrednost već mogu pomoći u sprečavanju patnje i negativnih životnih ishoda za osobe koje su u interakciji sa mračnim ličnostima pa i društvo u celini, kada je u pitanju kriminalno ponašanje.

Mračne crte ličnosti i zadovoljstvo životom

Mračne crte ličnosti su povezane sa različitim ishodima u svakodnevnom životu, jedan od njih jeste i kvalitet života, odnosno subjektivno blagostanje: istraživače je zanimalo da li sebičnost, emocionalna hladnoća i manipulativnost čine ovakve osobe manje ili više srećnijim u životu. Rezultati istraživanja uglavnom pokazuju da su makijavelizam i psihopatija povezani sa nižim stepenom zadovoljstva životom i blagostanja – čini se kao da karakteristike ličnosti koje su vezane za nanošenje bola drugim ljudima čine i same mračne ličnosti nezadovoljnim i nesrećnim. Međutim, stvari stoje drugačije sa ostale dve crte ličnosti. Istraživanja sa sadizmom su za sada retka ali postojeći nalazi pokazuju da on nije povezan sa zadovoljstvom životom – sadisti očito mogu biti i srećni i nesrećni kakvi će zaista biti verovatno zavisi od drugih karakteristika ličnosti i okolnosti. Međutim, narcisoidnost je pozitivno povezana sa zadovoljstvom životom – osobe koje imaju visoko mišljenje o sebi, sebe stavljaju na prvo mesto i prvenstveno misle na svoje interese u proseku doživljavaju veće blagostanje i zadovoljstvo životom. Ovo se pre svega odnosi na grandiozni narcizam (uverenje da je osoba bolja od drugih i da joj zbog svojih sposobnosti i značaja pripada više nego drugima) dok osobe koje karakteriše vulnerabilni narcizam (visoko mišljenje o sebi koje prati strah od nekompetentnosti, anksioznost i osetljivost na stavove drugih ljudi o njima) takođe pokazuju niže zadovoljstvo životom koje se dobija kod psihopatije i Makijavelizma.

Mračne crte ličnosti i zadovoljstvo životom u okviru PrisonLIFE projekta

U okviru istraživačkog projekta PrisonLIFE mi ćemo po prvi put imati priliku da istražujemo odnose između Mračne Tetrade ličnosti i zadovoljstva životom kod osuđenih lica, jer ovakva istraživanja do sada nisu rađena. Pitanje ovih odnosa u kontekstu izdržavanja zatvorske kazne je važno kako sa saznajnih tako i sa praktičnih aspekata jer možemo pretpostaviti da su i mračne crte ličnosti i zadovoljstvo životom povezani sa adaptacijom osuđenih lica na uslove u kazneno popravnoj instituciji i produkcijom problematičnih ponašanja koja otežavaju resocijalizaciju. Na taj način praktičari koji rade na resocijalizaciji osuđenih lica mogu bolje razumeti i predvideti ishode procesa resocijalizacije i izvršiti adekvatnu procenu rizika kada je u pitanju problematično ponašanje u instituciji.

Janko Međedović

The post Nema sreće za mračne ličnosti: jedino su grandiozni narcisi izuzetak first appeared on PrisonLIFE.

Pravo na privatnosti i kvalitet života u zatvorima

Projekat Prison Life bavi se istraživanjem kvaliteta života u zatvorima. Jedan od ciljeva je podizanje svesti o tome da i u zatvorskim zajednicama treba da postoje određeni standardi kvaliteta života i da se poštuju ljudska prava osuđenih lica. Pravo na privatnost bitno utiče na kvalitet života, naročito zato što je ono povezano sa poštovanjem dostojanstva ličnosti, održavanjem higijene i komunikaciju sa najbližima. Iako se u zatvorskim zajednicama može obezbediti samo delimična zaštita privatnosti, veoma je važno da to pravo postoji i da se poštuje u onoj meri u kojoj to ne ugrožava bezbednost ostalih osuđenih lica, osoblja i zatvora uopšte.

Pravo na privatnost osuđenih lica u domaćem i međunardnom pravu

Pravo na privatnost se smatra jednim od osnovnih ljudskih prava koje je zagarantovano mnogim međunarodnim konvencijama uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Na nivou Evrope, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Opšta uredba Evropske o zaštiti podataka o ličnosti regulišu pravo na privatnost ne samo u pogledu porodičnih odnosa i tajnosti prepiske već i u pogledu zaštite privatnih podataka na internetu.

Najznačajnija su ipak Evropska zatvorska pravila koja regulišu pravo na privatnost u zatvorskom okruženju. Ovaj međunarodni dokument propisuje da kršenja prava na privatnost osuđenih lica treba da budu minimalna i neophodna, kao i da treba da odgovaraju nekakvom legitimnom cilju zbog koga su i uvedena. Evropska zatvorska pravila nalažu da smeštajne jedinice u zatvorima moraju da zadovolje minimalne uslove, odnosno, da ne ugrožavaju ljudsko dostojanstvo. U ovom kontektstu, pojam dostojanstva je neodvojivo povezan sa idejom minimalne i neophodne privatnosti u zatvorima koja podrazumeva pristup sanitarnim prostorijama gde mogu da se osame. Privatnost se takođe odnosi i na poverljivost komunikacije (sa članovima porodice, pravnim savetnicima i drugim licima). Takođe, Policijska direktiva EU definiše koncept podataka o ličnosti i štiti osuđena lica od zloupotrebe tih podataka.

Republika Srbija je kao kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji ratifikovala sve relevantne međunarodne konvencije i samim tim se obavezala da će poštovati ljudska prava zagarantovana ovim konvencijama. Srbija je takođe usaglasila svoju legislativu sa zakonskim okvirom EU, što znači da su lokalni zakoni skrojeni u skladu sa osnovnim principima demokratije i evropskim vrednostima.

Privatnost ili bezbednost?

Kada se govori o pravima osuđenih lica i životu u zatvorima, odnos između prava na privatnost i prava na bezbednost je najkontroverznije pitanje. Uživanje prava na privatnost je uvek ograničeno i uslovljeno bezbednosnim rizicima i bezbednosnim politikama. Pa ipak, treba imati u vidu da je i bezbednost ograničena. Pravo na privatnost se sme kršiti samo u minimalnoj meri i samo kada je to zaista neophodno i kada postoji legitimna potreba.

Ivana Stepanović

The post Postoji li pravo na privatnost u zatvorima? first appeared on PrisonLIFE.

Kriminologija i istraživanje kvaliteta zatvorskog života

Tokom protekle tri decenije, povećano je interesovanje za istraživanje kvaliteta života u međunarodnoj i nacionalnoj naučnoj i stručnoj javnosti. Koncept kvaliteta života u zatvorima se objašnjava pretpostavkom da bi osuđenici mogli bolje reagovati na tretman u kazneno-popravnim ustanovama ukoliko je njihovo zadovoljstvo na višem nivou. Brojni autori su analizirali značaj kvaliteta zatvorskog života kroz njegov odnos prema resocijalizaciji i smanjenju recidiva ili rizika od kriminala, kao krajnjim ciljevima rehabilitacije i pokušali da utvrde koji faktori na njega utiču. Jedan od prvih kriminologa koji je svoj istraživački rad fokusirao na kvalitet života u zatvorima je Alison Libling, profesorka kriminologije i krivičnog pravosuđa na Univerzitetu u Kembridžu i direktorka Centra za istraživanje zatvora Instituta za kriminologiju. Serija empirijskih i teorijskih istraživanja fokusiranih na kvalitet života u zatvoru pokušala je da pruži konceptualnu i metodološku osnovu za razumevanje zatvorskog života, uključujući njegovu prirodu, kvalitet, upravljanje i efekte zatvora.

MQPL upitnik

Složenost ovog konstrukta rezultirala je pojavom višedimenzionalnog instrumenta dizajniranog da ga proceni. Merenje kvaliteta zatvorskog života (‘Measuring the Quality of Prison Life’ – MQPL) je skala osmišljena je da nam pomogne da razumemo savremeno iskustvo zatvora i zatvorskog života i njihove uticaje. Zatvorsko iskustvo se posmatra kao višedimenzionalno. Sagledavanjem svakodnevnog iskustva osuđenika i zatvorskog osoblja, identifikovano je nekoliko ključnih dimenzija: poštovanje, humanost, odnosi između osoblja i zatvorenika, podrška, poverenje, pravičnost, red, sigurnost, dobrobit, lični razvoj, porodični kontakti, moć, smisao i pristojnost.

Sveobuhvatna analiza kvaliteta života u zatvorima

Konačni skup dimenzija skale MQPL je tematski grupisan u pet sveobuhvatnih kategorija: dimenzije harmonije; dimenzije profesionalizma; bezbednosne dimenzije; dimenzije uslova života u zatvoru i kontakta sa porodicom; i dimenzije dobrobiti, blagostanja i razvoja. Navedeno predstavlja pažljivo izbalansiran konceptualni okvir za preispitivanje moralnog kvaliteta zatvora na osnovu iskustva osuđenika. Ova skala je alat za preispitivanje i analizu, kao i za „identifikovanje simptoma” koji su indikatori moralnih promašaja i težnje za legitimnošću, kako objašnjava autorka, prof. Libling.

Dimenzije harmonije uglavnom predstavljaju interpersonalne i odnosne aspekte zatvorskog iskustva. Ova kategorija obuhvata dolazak u zatvor, poštovanje/pristojnost, odnos zaposlenih i osuđenih lica, humanost, pristojnost, brigu o ranjivim grupama, kao i pomoć i podršku.

Dimenzije profesionalizma se odnose na bitne karakteristike rada zatvora, a uključuju komunikacijske veštine, kompetencije, znanje, iskustvo i stručnost, internalizovane i organizacione vrednosti. Dimenzije profesionalizma se sastoje od profesionalizma zaposlenih, birokratske legitimnosti, pravičnosti, kao i organizacije i doslednosti.

Bezbednost i blagostanje u zatvorima

Bezbednosne dimenzije se odnose na vladavinu zakona i njihovu adekvatnu primenu, na propise i bezbednost, a uključuju očuvanje reda i bezbednost, sigurnost osuđenika, prilagođavanje osuđenika, i droga i zloupotreba. Drugim rečima, to su vladavina prava, pravilno korišćenje ovlašćenja, regulisanje ponašanja i obezbeđenje bezbednosti.

Sledeće, Dimenzije uslova života u zatvoru i kontakta sa porodicom obuhvataju aspekte uslovi i kontakt sa porodicom. Na kraju, Dimenzije dobrobiti, blagostanja i razvoja su povezane se aspektima ličnog razvoja, lične autonomije, dobrobiti i blagostanja, i uznemirenosti. Uopšteno, dimenzija se odnosi na to kako osuđenici doživljavaju svoje blagostanje, koji je njihov kapacitet da deluju samostalno, koji je nivo podrške njihovom ličnom razvoju, itd.

—————————————————————–

Tekst je delom preuzet od: Ilijić, Lj., Milićević, M., & Pavićević, O. (2020). Approaches and methods in the quality of prison life assessing – Measuring social and moral climate in prisons. In G. Nedović & F. Eminović (Eds.), Approaches and models in special education and rehabilitation: thematic collection of international importance (pp. 85–96). University, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Publishing Center of the Faculty.

The post Kvalitet zatvorskog života i njegova procena first appeared on PrisonLIFE.