Vulnerabilnost osuđenih lica u zatvorima
Osuđena lica su se ogrešila o neke osnovne norme društva čime njihova prava bivaju ograničena, ali je takođe ograničena i empatija koju oni mogu dobiti od javnosti. Iako ne treba umanjiti značaj počinjenog dela, treba imati u vidu da je većina prestupnika osuđena zbog ne-nasilnih kriminalnih dela koja često imaju veze sa zavisnošću od droga. Najveći broj osuđenih lica na kraju biva pušteno iz zatvora, ali se sa psihičkim problemima (koje razviju ili koji se pogoršaju tokom perioda zatvorskog života) uvećava i rizik za ponavljanjem prestupa.
Pored toga, osuđena lica često karakteriše slabije fizičko i psihičko zdravlje, zavisnost od alkohola i droga i mentalni poremećaji. Istovremeno, pristup zdravstvenim uslugama im je ograničen kako u zajednici tako i u pritvoru. Na to se nadovezuju dodatni faktori poput siromaštva, nezaposlenosti, dugovanja, lošeg obrazovanja i lošeg statusa u društvu. Kako onda na tako vulnerabilnu grupu utiče iskustvo zatvorskog života?
Uticaj zatvora na psihičko zdravlje
Vreme provedeno u zatvoru predstavlja posebno iskustvo koje sa sobom povećan rizik od pogoršanja psihičkog zdravlja. Jedan od glavnih stresnih faktora jeste ograničenje slobode. Sloboda fizičkog kretanja je ograničena pomoću zidova, rešetaka, ćelija, uskih puteva i hodnika, ali takođe i putem različitih vidova kontrole svakodnevnih aktivnosti. Osuđenim licima je unapred određeno koliko dugo spavaju, šta jedu, kakvim se delatnostima bave i koliko vremena imaju za fizičke aktivnosti. Uprkos tome, zatvorsko iskustvo takođe često karakteriše monotonija i nedostatak stimulacije. Suočeni sa takvim uslovima života, neki osuđenici posežu za nedozvoljenim supstancama kako bi se nosili sa dosadom.
Drugi jednako važan faktor koji negativno utiče na psihičko zdravlje jeste izolacija i otuđenost od društva. Osuđena lica su fizički odvojena od porodice i prijatelja, a to otežava održavanje interpersonalnih odnosa, pre svega zato što neophodne bezbednosne mere unutar zatvora negativno utiču na komunikaciju. Za roditelje poseban stres predstavlja odvajanje od dece, gde je pored krivice i anksioznosti, prisutan i strah od gubitka bliske veze roditelja i deteta.
Destruktivni ishodi i strukture ličnosti
Gubitak slobode, autonomije i manjak svrsishodnosti čini pogodno tlo za razvoj bolesti zavisnosti i osećaja bespomoćnosti, kao i stvaranju ili povećanju nivoa stresa, frustracije i besa. Povrh toga, dugotrajni periodi usamljenosti i izolacije od spoljašnjeg sveta praćeni brigom doprinose intenziviranju tenzije. Takvu stvorenu ili uvećanu (postojeću) tenziju, može činiti konstelacija emocija poput intenzivne krivice, anksioznosti, depresivnosti, straha, besa, agresije. U zavisnosti od toga na koji način se osoba novi sa ovim emocijama, moguće je da dođe do destruktivnog ponašanja i tragičnih ishoda.
Destruktivno ponašanje, bilo da je ono usmereno ka sebi ili ka drugima, vezano je za određene strukture ličnosti. Kada su osuđena lica destruktivna prema sebi, njihove dominantne emocije su depresivnost i anksioznost, a one rezultiraju povlačenjem i izolacijom od drugih ili različitim oblicima samopovređivanja sa kojima se javlja i povećani rizik od samoubistva. U slučaju destruktivosti koja je usmerena prema drugima, prisutna su osećanja gneva koja se manifestuju kroz impulsivnost i agresiju, a često rezultiraju nasiljem. Otud su destruktivni ishodi, bilo kroz samopovređivanje ili povređivanje drugih povod za ispitivanje kako struktura ličnosti tako i adekvatnsti ili prilagođenosti tretmana.
Psihičko Zdravlje i Recidivizam
Jedan od aspekata rada na poboljšanju kvaliteta života u zatvorima čini istraživačka delatnost usmerena na analize uzroka destruktivnih ishoda u zavisnosti od individualnih karakteristika ličnosti i ličnih iskustava kao i prilagođenosti tretmana. Osobe sklone povređivanju sebe ili drugih moguće je stabilizovati i popraviti njihovo psihičko zdravlje tokom boravka u zatvoru što takođe može dugoročno smanjiti recidivizam. Pozitivni efekti naročito su vidiljvi kada se prioritizuje popravni aspekt ponašanja. Na taj način se neguje sistem koji prepoznaje da tretman treba da pripremi osuđena lica za povratak u zajednicu.
Nikola Drndarević