Govor kriminala ili kriminalni argo
U pitanju je specifična vrsta jezika koji koristi neka kriminalna grupa kako bi se prikrio sadržaj komunikacije. Primeri poput: tvorza, spid, ideš za kanadu, ćuza, cvekla – su primeri gde se reči ili kreiraju ili premešaju ili pozajmljuju iz drugih jezika. Ali i više od tajnog koda, možda najvažnija funkcija kriminalnog argoa jeste identitetska. Takav govor održava identitet neke grupe i komunicira zajedništvo i smanjuje tenziju u odnosu. Pogotovo u zatvorskom kontekstu, takođe služi i za razlikovanje grupa (sitni od krupnog kriminala, zavisnike od droga, počinioci određenog tipa krivičnog dela i slično). Interesantno je da se kriminalni govor preliva u svakodnevni, a za to je verovatno zaslužna fascinacija ljudi temom kriminala.
PrisonLIFE podkast – šesta epizoda
Drugi deo: Zbornik radova – ženska perspektiva u zatvoru
U drugom delu podkasta pričamo o zborniku radova na temu ženske perspektive u zatvorima (urednice: Prof. Sanja Ćopić i Dr Ana Batrićević).
Radovi se tiču istorijske, a zatim i aktulene regionalne i lokalne perspektive u zatvorima. Poseban osvrt se čini i na kvalitet života u zatvorima u Srbiji, pitanjima materinstva i političkih zatvorenika.
Kvalitet života se ne odnosi samo na fizičke uslove, već i na dodatne programe kojima su dostupni osuđenicama: od hortikulture, preko manikira, do fotografije. Upravo zbog specifičnosti osuđenica – veće zavisnosti i nižeg ekonomskog statusa – one u zatvor dolaze sa niskim samopouzdanjem i kontinuiranim preispitivanjem sebe. Otud su ovi programi vođeni time da otkrivaju i jačaju potencijale i kapacitete žena.
PrisonLIFE – Podcast – Peti (Drugi deo)
U prvom delu pričamo o specifičnosti krimanliteta žena, koji, kako ističe prof. Sanja Ćopić, održava tradicionalne rodne uloge.
Krivična dela se obično tiču imovinskog kriminaliteta usled egzistencijalnih potreba i manje nezavisnosti, ili s druge strane iz pozicije prethodne viktimizacije i nasilja. Međutim, ono što se primećuje kod nas u poslednje vreme jeste smanjenje dela ubijanja nasilnika. S druge strane povećava se udeo dela u vezi droga – trend prisutan i na globalnom nivou.
Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu je jedina ustanova ovog tipa za žene. Iako su zatvori tipično krojeni po meri muškaraca, koje zanemaruju određene higijeske potrebe i potrebe materinstva kod žena, danas je stiuacija drugačija gde se ide u pravcu ovih specifičnosti, ukazuje Dr Ana Batrićević.
Međutim, zbog manjeg procenta krivičnih dela, pitanje žena u zatvorima se i marginalizuje i stigmatizuje. Društvo vidi ženu kao dvostruko devijantnu – osim činjena krivično dela, one su pogrešile i kao žene, kao majke. Takvo etiketiranje onemogućava adekvatnu reintegraciju u društvu nakon kazne zatvora.
PrisonLIFE – Podcast – Peti (Prvi deo)
Uslovni otpust, pravni mehanizam kojim se omogućava osuđenom licu da bude pušten na slobodu pre isteka kazne zatvora, tema je našeg četvrtog podkasta.
Ispunjavanje uslova za uslovni otpust, između ostalog, osuđeno lice treba da pokaže da je motivisano za promenu i da se dobro vlada.
Većina osuđenih lica jeste motivisano da učestvuje u tretmanu koji obuhvata razne specijalizovane programe, radno angažovanje, obrazovanje, umetničke sekcije, ističe specijalni pedagog u službi za tretman u KPZ Sremska Mitrovica Dragana Nedeljković. Ono što jeste otpor u radu nije otpor prema tretmanu, već otpor prema neizvesnosti promene.
Pozitivne efekte uslovni otpust kao i potrebu vraćanja u širu upotrebu kao meru motivacije osuđenih, zagovara Nataša Novaković, rukovodilac jedinice za ljudska prava i krivičnopravni sistem u Misiji OEBS-a u Srbiji. Za uspešnost uslovni otpust, neraskidivo je važan postpenalni prihvat osuđenih lica, odnosno bolji kontakt sa lokalnom zajednicom, na kome rade kako vladine tako i nevladine organizacije.
I dok je prisutno povezivanje uspostavljanje dijaloga različitih institucija, prisutno je i pooštravanje kaznene politike – uvedena je kazna doživotnog zatvora, posebna pravila za odredjivanje visine kazne zatvora kod višestrukih povratnika i u praksi smanjen broj odobrenih uslovnih otpusta od strane suda primećuju i Dr Ivana Stevanović i Dr Nikola Vujičić sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
PrisonLIFE – Podcast – Četvrti podkast
Ozelenjavanje zatvorskih zajednica
U trećoj epizodi smo pričali o projektu ozelenjavanja zatvorskih zajednica, temom kojoj su se autorke sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja bavile u svojoj monografiji “Susret društvenog i biološkog: ozelenjavanje zatvorskih zajednica”.
Dr Olivera Pavićević se osvrnula na lajtmotiv čitave teme kroz pitanje kako iz stanja golog života preći u život koji je vredan življenja. Kako omogućiti osuđenom licu da svoj život vidi, ne kao puko preživljavanje i adapataciju iz jednog goreg ciklusa u drugi, već životu vratiti višu vrednost – što bi kroz drugačiju interakciju sa živim bićima, između ostalog, moglo da pruži ozelenjavanje.
Dr Ljeposava Ilijić se nadovezala na to šta zeleni programi znače u zatvorima i uopšte u kriminologiji, kroz kontrast nekadašnje zatvorske arhitekture i novina u izgradnji. Zeleni programi obuhvataju i drugačiju arhitekturu, ozelenjavanje, hortikulturu, programe potpomognute životinjama, pčelarstvo… čime se otelotvoruje poruka koja podstiče odgovornost za živa bića, saradljivost, osećaj korisnosti i sposobnosti i vraćanje poverenja i osuđenim licima i zajednici.
Dr Ana Batrićević je podelila svoje iskustvo u terenskom oblisku zatvora u Srbiji, čiji kontrast sivila i zelenila ima za cilj da vrati nadu i licima koja tamo borave i licima koja tamo rade. Pored toga što od možete čuti i neka lična iskustva koja su sa njom podelila osuđena lica, čiji su utisci sa projekta vrlo pozitivni, Ana je i fotografijom predstavila prethodne redove, a sa nama to podelila kako u monografiji tako i na društvenim mrežama.
PrisonLIFE – Podcast – Treća epizoda
Resocijalizacija osuđenih lica kroz rad sa psima
U drugoj epizodi smo pričali o projektu resocijalizacije osuđenih lica kroz rad sa psima.
Dr Ana Batrićević je govorila o svojim iskustvima i fotografijama koje je načinila tokom trajanja projekta. Ono suštinsko što je Ana ponela kao iskustvo sa ovog projekta jeste nada – kroz rad sa psima osetila je kako se nada za promenom može roditi čak i u najizazovnijem okolnostima, pružajući tako svetlu perspektivu za resocijalizaciju.
PrisonLIFE – Podcast – Druga epizoda
U prvoj epizodi smo pričali o nekim osnovnim informacijama o našem projektu PrisonLIFE, koji za cilj ima razumevanje savremenog iskustva izvršenja kazne zatvora, njegove objektivne procene i sveobuhvatno poboljšanje.
Dr Milena Milićević je predstavila projekat, dok su Nikola Drndarević i Dr Janko Međedović govorili o prethodnim istraživanjima kao i o glavnom instrumentu pomoću koga merimo kvalitet zatvorskog života. Dr Olivera Pavićević i Dr Ljeposava Ilijić su podelile svoje znanje i iskustvo o zatvorskoj socijalnoj klimi.