Prvi međunarodni dokument koji se na celovit i sveobuhvatan način bavi položajem žena u sistemu izvršenja krivičnih sankcija, uključujući položaj žena u zatvorima, su Pravila Ujedinjenih nacija o postupanju sa zatvorenicama i izvršenju nekustodijalnih mera prema ženama izvršiteljkama, tzv. Bankočka pravila.
Ovaj dokument je usvojen 2010. godine, a važnu ulogu u njegovom donošenju imao je Tajland na čelu sa princezom Bajrakitiyabha. Tajland je finansijski podržao proces izrade teksta dokumenta, pa je preporučeno da se pravila neformalno nazovu po glavnom gradu ove azijske države.
Bankočka pravila nisu zamena, već dopuna postojećih međunarodnih i evropskih pravila o postupanju sa zatvorenicima. Ona definišu prava žena u pojedinim oblastima kojima se postojeća dokumenta ne bave ili, pak, produbljuju postojeća prava. Sama pravila su koncipirana imajući u vidu položaj žena u mnogim državama u svetu, pa su tri ključna segmenta kojima se ovaj dokument bavi sledeća: (1) specifične potrebe žena i odgovor na njih, (2) prevencija zlostavljanja i podrška ženama sa iskustvom viktimizacije, i (3) zaštita prava dece (rođene u zatvoru i koja borave sa majkama u zatvoru kada to nacionalni propisi dozvoljavaju).
U Bankočkim pravilima su definisani osnovni principi i pravila koja se odnose na postupanje prema svim ženama u ustanovama za izvršenje zavodskih sankcija, uključujući osuđene i pritvorene žene, bez obzira na pravni osnov lišenja slobode. Sva pravila počivaju na principu nediskriminacije, pri čemu se navodi da se zadovoljavanje specifičnih potreba žena u zatvoru neće smatrati diskriminatornim postupanjem jer takav pristup osigurava postizanje rodne ravnopravnosti.
Fotografija 1. Zgrada Kazneno-popravnog zavoda za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Jedno od prvih pravila nalaže da žene treba da budu smeštene u institucijama koje nisu značajno udaljene od mesta njihovog prebivališta/boravišta, što je bitno za omogućavanje redovnih kontakata, posebno sa decom. Prilikom prijema osuđenice u ustanovu za izvršenje kazne lišenja slobode potrebno je obratiti posebnu pažnju na njenu ranjivost, obezbediti prostor da može da kontaktira porodicu i rođake, pružiti pravnu pomoć i dati potrebne informacije na jeziku koji žena razume. Takođe je istaknuto da će ženama biti omogućen kontakt sa licima izvan ustanove u cilju zbrinjavanja dece, pa i ograničeno odlaganje početka izvršavanja kazne, ukoliko je to neophodno i u najboljem je interesu dece.
Posebnu pažnju Bankočka pravila poklanjaju ličnoj higijeni i zdravstvenoj zaštiti osuđenica. Već prilikom prijema, potrebno je sprovesti kompletan lekarski pregled i identifikovati primarne zdravstvene potrebe žene. Naročita pažnja usmerena je na otkrivanje prisustva seksualno prenosivih bolesti ili bolesti koje se prenose preko krvi, potom, na mentalno zdravlje, posebno na postojanje postraumatskog stresnog poremećaja i rizik od suicida i samopovređivanja. Takođe, posebna pažnja treba da bude usmerena na identifikovanje zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i iskustva viktimizacije seksualnim ili drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Zdravstvene preglede treba da vrše osobe ženskog pola, osim u hitnim slučajevima. Uz to, prisustvo zatvorskog osoblja pregledima treba da bude izuzetak, a kada prisustvuju pregledu, onda to treba da budu žene, a sam pregled spoveden na način da se garantuje privatnost, poverljivost i dostojanstvo osuđenice. U cilju zadovoljavanja zdravstvenih potreba osuđenica, Bankočka pravila posebno apostrofiraju potrebu razvijanja i implementiranja idividualizovanih, rodno osetljivih i sveobuhvatnih programa rehabilitacije za žene sa mentalnim problemima, programa tretmana, nege i podrške ženama sa HIV virusom, programa odvikavanja od psihoaktivnih supstanci i prevencije suicida i samopovređivanja.
Polazeći od toga da većina osuđenica ima istoriju prethodnog psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja,[1] Bankočka pravila sadrže niz pravila usmerenih na informisanje, pomoć i podršku ženama sa iskustvom nasilja. Na primer, informisanje o njenom pravu da pokrene sudski postupak, pristup pravnoj pomoći, pristup specijalizovanoj psihološkoj pomoći i savetovanju tokom boravka u zatvoru, konsultovanje sa osuđenicom u pogledu kruga lica kojima je dozvoljena poseta i slično. Kroz primenu ovih pravila teži se obezbeđivanju sigurnog prostora u zatvoru, u kome će kroz odgovarajuće oblike pomoći i podrške, razumevanje i neosuđivanje, žene biti osnažene za prevazilaženje traume i oporavak od posledica viktimizacije.
Deo pravila odnosi se na pitanje bezbednosti i discipline. Ovo pitanje obuhvata, na primer, pretresanje osuđenica (pretresanje mora da se vrši uz puno poštovanje dostojanstva i ličnosti osuđenice, samo žensko osoblje može da vrši pretres, insistiranje na uvođenju alternativa pretresu tela u vidu skenera i slično), disciplinsko kažnjavanje (koje podrazumeva da u samicu ne smeju da se upućuju majke sa decom, trudnice i dojilje, kao i da zabrana kontakta sa porodicom, posebno decom, ne može da bude disciplinska kazna) i potrebu obezbeđivanja zaštite ženama koje dožive nasilje tokom boravka u zatvoru.
Fotografija 2. Zgrada Kazneno-popravnog zavoda za žene u Požarevcu. Autor: Ana Batrićević. Fotografija je napravljena 2019. godine uz dozvolu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije, a za potrebe istraživanja čiji su rezultati objavljeni u monografiji: Pavićević, O. Ilijić, Lj., & Batrićević, A. (2020). Susret društvenog i biološkog ozelenjavanje zatvorskih zajednica. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja
Odvajanje od kuće, te fizičko i psihičko razdvajanje od dece i porodice je svakako najteža psihološka posledica zatvaranja za žene, odnosno najteži vid zatvorske deprivacije, a žene su najčešće jedini ili primarni staratelj dece, često samohrane majke. Zbog toga se u Bankočkim pravilima posebno insistira na ohrabrivanju kontakata sa porodicom, decom, starateljima ili zakonskim zastupnikom dece, i redovnim posetama (posebno posetama bračnog druga, odnosno partnera i/ili dece i to u prostoru koji je za to namenjen).
Bankočka pravila pažnju usmeravanju na postupanje prema trudnicama, majkama sa decom i dojiljama, maloletnicama i sa drugim posebno ranjivim kategorijama žena u zatvoru, kao što su strane državljanke i pripadnice manjinskih grupa (etničkih ili verskih).
Kako bi se predviđena pravila adekvatno i u potpunosti implementirala u praksi, Bankočka pravila insistiraju na redovnoj obuci zaposlenih, odnosno, na jačanju kapaciteta za bavljenje posebnim potrebama i zahtevima osuđenica u pogledu položaja i tremana, socijalne reintegracije i održavanje bezbednog i rehabilitativnog okruženja u zatvoru. Uz to, ističe se potreba za razvijanjem otvorenih zatvora, ustanova na pola puta i društveno zasnovanih programa, što treba da olakša ženi izlazak na slobodu. Najzad, u saradnji sa službama probacije, socijalne zaštite, lokalnom zajednicom i organizacijama civilnog društva potrebno je osmisliti i implementirati programe pripreme za izlazak na slobodu i postpenalne pomoći, koji će takođe uzeti u obzir specifične potrebe žena, što je od sštinskog značaja za prevenciju povrata.
Prof. dr Sanja Ćopić
[1] Nikolić-Ristanović, V. (2000). Od žrtve do zatvorenice – nasilje u porodici i kriminalitet žena. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i Prometej-Beograd.